Na današnji dan 3. novembar

1307 – Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1650 – Rodjen je engleski kralj Vilijam III Oranski (William of Orange), koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajuchi proteste irskih katolika.

1814 – Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1847 – Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson (Felix Mendelssohn), osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za „San letnje noći“.

1890 – U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.

1918 – Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven (Wilfred Owen), čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn (Benjamin Britten) komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni „Ratni rekvijem“.

1922 – U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) je otkrio grob faraona Tutankamona.

1931 – Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939 – Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt), američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi (Cash and Carry) o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu (Lend-Lease Act), sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942 – Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija (Montgomery) porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela (Erwin Rommel). Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946 – Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1956 – Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Madjarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar (Janos). Dotadašnji premijer Imre Nadj (Nagy) sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nadj je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1956 – Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1956 – Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1966 – Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.

1979 – Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980 – Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1995. – U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin (Yitzhak), koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir (Yigal), nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.

1998 – Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

2000 – U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002 – Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004 – Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

2004. – Umrla je američka glumica Dženet Li (Janet Leigh) poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka „Psiho“, za koju je bila nominovana za Oskara.

2008 – Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije. Četiri godine kasnije osvojio je novi predsednički mandat.

2015 – Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka postojanja Novinske agencije Tanjug, koja je nakon 72 godine rada zvanično prestala da postoji istekom roka za privatizaciju medija 31. oktobra 2015.

2017 – Premijer Libana Saad Hariri podneo je ostavku tokom zvanične posete Saudijskoj Arabiji. Ostavka je usledila pošto je nekoliko dana ranije pokušan atentat na njega.

2019 – Rumunija je dobila novu, manjinsku vladu na čelu s premijerom Ludovikom Orbanom, čime je okončana politička kriza u ovoj zemlji koja je uticala i na formiranje nove Evropske komisije.

2024 – Na predsedničkim izborima u Moldaviji aktuelna proevropska predsednica Maja Sandu dobila je drugi mandat.