Na današnji dan 3. mart

1703 – Umro je engleski naučnik i pronalazač Robert Huk (Hooke), koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio je osnovni zakon teorije elastičnosti („Hukov zakon“).

1707 – Umro je car Aurangzeb, najmladji sin cara Džehana (Jahan), poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.

1808 – Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Mire (Joachim Murat) zauzele su Madrid.

1847 – Rodjen je američki fizičar škotskog porekla Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell), pronalazač električnog telefona 1875. Bavio se istraživanjem mehanike govora i 1872. osnovao je u Bostonu školu učitelja za gluvoneme.

1861 – Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobodjeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.

1875 – U Pariskoj operi prvi put je izvedena Bizeova (Bizet) opera „Karmen“.

1878 – Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija pokušala da „istočno pitanje“ reši u svoju korist i stvaranjem Velike Bugarske koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke izvršena je revizija Sanstefanskog ugovora na Berlinskom kongresu u junu iste godine.

1886 – Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Tromesečni rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj, znatno je oslabio kraljev položaj u zemlji.

1918 – U Brest-Litovsku je potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast bila je prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.

1924 – Narodna skupština u Ankari ukinula je Muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi u modernizaciji zemlje predsednika Kemala Ataturka (Atatuerk).

1924 – Kraljevina Italija je anektirala Slobodnu Državu Rijeku.

1944 – Američki vojni avioni pojavili su se iznad Berlina, prvi put u Drugom svetskom ratu.

1974 – U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.

1980 – Vodja partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivom većinom dobio je prve slobodne izbore u Rodeziji (Zimbabve) i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.

1988 – Umro je poljski violinista Henrik Šering (Henryk Szeryng) jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Afirmisao se medju vrhunske virtuoze već na početku karijere (1933) i sa širokim repertoarom od barokne do savremene muzike, priredjivao koncerte širom sveta. Gostovao je i na Dubrovačkim letnjim igrama.

1991 – Stanovnici Letonije i Estonije su ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1996 – Konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara (Jose Maria Aznar) pobedila je na parlamentarnim izborim u Španiji, čime je okončana 13-godišnja vladavina socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa (Gonzalez).

1996 – Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras (Marguerite Duras), autor više romana medju kojima su najpoznatiji „Moderato kantabile“, „Bestidnici“, „Mornar iz Gibraltara“. Napisala je i scenarij za film „Hirošima, ljubavi moja“.

1996 – U eksploziji bombe podmetnute u autobus u centru Jerusalima poginulo je 19 ljudi, medju kojima i bombaš-samoubica.

1996 – Jugoslovenske vlasti uhapsile su Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Medjunarodnom sudu. Kremenović je nakon istrage pušten, jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osudjen je na pet godina zatvora.

1997 – Najmanje 125 ljudi je poginulo, a više od 450 ranjeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendjab u punoj brzini izleteo iz šina.

2000 – Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata generala Tihomira Blaškića na 45 godina zatvora, zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad Muslimanima u srednjoj Bosni 1992-94. Apelaciono veće smanjilo je kaznu Blaškiću na devet godina zatvora.

2002 – Gradjani Švajcarske izjasnili su se na referendumu da njihova država postane članica Ujedinjenih nacija.

2004 – Srbija je dobila manjinsku vladu na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Vlada je izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS).

2004 – U Francuskoj je zakonom zabranjeno nošenje muslimanskih feredža u državnim školama.

2005. – Avanturista Stiv Foset (Steve Fossett) prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letelica je sletela u Kanzas (SAD) nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.

2008 – Umro je jedan od najvećih italijanskih i svetskih tenora 20. veka Djuzepe di Stefano, koji je nastupao u najvećim svetskim operskim kućama, uključujući milansku Skalu, njujorški Metropoliten i bečku i berlinsku operu. Upamćen je i po duetima sa čuvenom grčkom operskom divom Marijom Kalas.

2009 – Odlukom Okružnog suda u Beogradu rehabilitovana je jedna od najvećih srpskih glumica Živana-Žanka Stokić, koja je za života bila optužena da je u vreme Drugog svetskog rata kulturno i umetnički saradjivala sa okupatorom.

2010 – Umro je pisac i slikar Momo Kapor („Foliranti“, „Provincijalac“, „Una“, „Beleške jedne Ane“…).

2012 – Pristalice vrhovnog verskog vodje ajatolaha Ali Hamneija osvojile su više od 75 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Iranu i ubedljivo porazile snage predsednika Ahmadinedžada. Državni mediji naveli su da je na izbore izašlo više od 67 odsto od 48 miliona Iranaca sa pravom glasa.

2016 – Tokom dve godine gradjanskog rata u Južnom Sudanu poginulo je oko 50.000 ljudi, dok je 2,2 miliona napustilo svoje domove zbog sukoba i gladi u toj zemlji, prema izvorima UN.

2017 – U Izveštaju Američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu za 2016. godinu konstatuje se pad slobode govora i udruživanja širom sveta i otežan rad opozicionih grupa i aktivista za zaštitu ljudskih prava.

2019 – Na izborima u Estoniji najbolji rezultat je postigla opoziciona Reformska stranka, ali su novu koalicionu vladu dva meseca kasnije formirale Stranka centra (socijalni liberali), Domovina (konzervativci) i EKRE (desni populisti i nacionalisti).

2023 – Dobitnik Nobelove nagrade za mir 2022. Aleša Beljacki osuđen je na 10 godina zatvora zbog protesta organizovanog 2020. godine protiv ponovnog izbora beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.