Na današnji dan 3. jun

1968 – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1098 – Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1657 – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi (William Harvey), koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.

1808 – Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis (Jefferson Davis), predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.

1818 – Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

1875 – Umro je francuski kompozitor Žorž Bize (Georges Bizet), autor opere „Karmen“, koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

1886 – Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

1889 – Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

1896 – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.

1899 – Umro je Johan Štraus Mlađi (Johann Strauss), austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu („Slepi miš“, „Ciganin baron“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“).

1906 – Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker (Josephine Baker) zvezda pariskih kabarea“Foli Beržer“ i „Kazino de Pari“, i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.

1924 – Umro je austrijski pisac Franc Kafka (Franz). Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman „Proces“ i pripovetka „Metamorfoza“, imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.

1926 – Rođen je američki pisac Alen Ginzberg (Allen Ginsberg). Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“ (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.

1940 – Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959 – Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1963 – Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu („aggiornamente“). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

1965 – Američi astronaut Edvard Vajt (Edward White) izašao je iz svemirskog broda „Džemini 4“ i tako postao prvi Amerikanac koji je „šetao“ kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta AleksejaLeonova.

1968 – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1973 – Sovjetski supersonični avion „Tupoljev 144“ srušio se ublizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šet članova posade i sedam francuskih seljaka.

1989 – Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khoemeini), koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

1989 – U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

1995 – Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štititi mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

1999 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

2001 – Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin (Antony Qwin) koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.

2004 – U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.

2006 – Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

2009 – Umrla je američka pevačica Koko Tejlor (Taylor) zvana „kraljica bluza“, dobitnica brojnih nagrada za bluz muziku kao i nagrade Gremi 1984. godine.

2016 – Preminuo je Muhamed Ali (Muhammad), rođen kao Kasijus Marselus Klej (Cassius Marcellus Clay) koji je dve decenije dominirao boksom, osvajao i branio šampionsku titulu. Zalagao se za zaštitu prava afroamerikanaca i odbio je da se regrutuje u američku vojsku tokom rata u Vijetnamu.

2020 – Kosovo je dobilo novu vladu na čelu s premijerom Avdulahom Hotijem iz Demokratskog saveza Kosova.