Na današnji dan 27. januar

1235 – U Trnovu, u Bugarskoj umro je Sava Nemanjić (Sveti Sava), utemeljivač Srpske pravoslavne crkve, države i školstva. Godine 1219. izdejstvovao je autokefalnost SPC, a njegova dela „Nomokanon“ (1220) i „Sinodik pravoslavlja“ (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti. Njegovom zaslugom osnovani su književni i školski centri u manastirima. Mošti Svetog Save sahranjene su maja 1237. u manastiru Mileševa, a otomanske vlasti su ih iskopale i 1594. spalile na Vračaru, u Beogradu.

1822 – Na skupštini u Epidaurusu grčki ustanici proglasili su nezavisnost Grčke koju je Turska priznala 1829.

1859 – Rodjen je nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert (Friedrich Wilhelm). Na presto je stupio 1888, a 1918. je, posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu, primoran je da abdicira. Pobegao je u Holandiju koja je odbila da ga izruči saveznicima radi sudjenja za ratne zločine. Umro je 1941. u Holandiji.

1865 – Španija je priznala nezavisnost Perua.

1885 – Rodjen je američki kompozitor Džerom Kern (Jerome), otac modernog mjuzikla. Njegova opereta „Ploveće pozorište“ smatra se jednom od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

1901 – Umro je italijanski kompozitor Djuzepe Verdi (Giuseppe), jedan od najvećih muzičkih stvaralaca 19. veka. Svetsku slavu stekao je operama „Aida“, „Otelo“, „Travijata“, „Rigoleto“, „Nabuko“, koje su i danas ključne na repertoarima operskih kuća širom sveta. Njegovoj sahrani u Milanu prisustvovalo je 200.000 ljudi.

1924 – Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je u Rimu pakt o prijateljstvu i saradnji s Italijom i sporazum kojim je Rijeka predata Italiji.

1926 – Engleski pronalazač Džon Logi Berd (John Logie Baird) je u Londonu prvi put javno demonstrirao televiziju.

1943 – Ratno vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu prvi put napalo Nemačku celodnevnim bombardovanjem ratne luke Vilhelmšafen.

1945. – Sovjetske jedinice su oslobodile Aušvic, nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno milion i po ljudi, medju kojima više od milion Jevreja. Taj datum obeležava se u Evropi kao Dan holokausta.

1964 – Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Narodnom Republikom Kinom.

1967 – Tokom proba za let na Mesec u bazi Kejp Keneveral, trojica američkih astronauta su poginula u požaru svemirskog broda „Apolo 1“.

1967 – Predstavnici 60 zemalja potpisali su sporazum o zabrani upotrebe oružja za masovno uništavanje u svemiru.

1973 – Potpisivanjem mirovnog ugovora u Parizu je završen Vijetnamski rat i okončano vojno angažovanje SAD u toj zemlji. Glavni pregovarači američki državni sekretar Henri Kisindžer (Henry Kissinger) i severnovijetnamski ministar Le Duk To dobili su te godine Nobelovu nagradu za mir.

1981 – Najmanje 500 ljudi je poginulo na indonežanskom feribotu „Tampomas II“ koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

1991 – Ratno vazduhoplovstvo SAD je u Zalivskom ratu počelo masovno bombardovanje grada Basre, drugog po veličini u Iraku.

1991 – Poslanici Sobranja izabrali su Kiru Gligorova za predsednika SR Makedonije.

1996 – U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik Mahamane Osman (Ousmane).

1997 – Uoči Svetosavske litije, u kojoj je te godine učestvovalo više od 100.000 ljudi, povukao se policijski kordon u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. Policija i studenti demonstranti neprekidno su sedam dana stojali jedni spram drugih tokom protesta zbog falsifikovanja lokalnih izbora u Srbiji u novembru 1996. Studenti su bučno proslavili završetak akcije „kordonom na kordon“, kako su nazvali akciju, i krenuli u protestnu povorku ulicama Beograda.

1998 – Evropska unija i NATO izrazili su zabrinutost zbog zaoštravanja stanja na Kosovu, gde su učestali sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti.

1999 – Beogradska kancelarija Visokog komesarijata UN za izbeglice je saopštila da u 98 sela u centralnom i zapadnom Kosovu više nema srpskog stanovništva.

2002 – U seriji eksplozija i požaru u vojnom skladištu u Lagosu poginulo je više od 1.000 ljudi.

2003 – Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju nove državne zajednice nazvane Srbija i Crna Gora.

2004 – U Varšavi je umro doajen poljskog parlamentarizma i demokratije, pisac i političar Aleksander Malahovski (Malachowski).

2006 – Umro je bivši nemački predsednik Johanes (Johannes) Rau, istaknuta politička ličnost u posleratnoj Nemačkoj.

2007 – Umro je bivši predsednik Indonezije general Suharto, čija je autoritarna vladavina trajala 32 godine i bila obeležena korupcijom, nepotizom i kršenjem ljudskih prava.

2010 – Umro je američki romanopisac i pripovedač Džerom Dejvid Selindžer (Jerome David Salinger) autor znamenitog romana „Lovac u raži“. Njegova dela su i „Freni i Zui“, „Za Esme“, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“ i „Simor: uvod“.

2012 – Norveška se izvinila zbog hapšenja i deportacije Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

2013 – Srpski teniser Novak Djoković osvojio je Otvoreno prvenstvo Australije treći uzastopni put.

2015 – Obeležena je 70. godišnjica oslobodjenja logoraša iz nacističkog koncentracionog logora Aušvic, u Poljskoj. Preživeli logoraš Roman Kent rekao je na svečanosti „mi, preživeli, ne želimo da budućnost naše dece bude takva kakva je bila naša prošlost“.

2018 – U drugom krugu direktnih izbora za predsednika Česke pobedio je Miloš Zeman i dobio novi petogodišnji predsednički mandat.

2025 – Autokomanda, jedna od najvažnijih raskrsnica Beograda, blokirana je na 24 sata od strane studenata, građana, paora, ratnih veterana i bajkera nezadovoljnih zbog ne ispunjavanja zahteva koje su izneli studenti u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, prilikom čega je poginulo 16 osoba.