Na današnji dan 25. decembar

800 – Papa Lav III (Leo) krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.

1000 – Krunisan je prvi madjarski hrišćanski kralj Stefan (Ištvan).

1066 – U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač (William the Conqueror) krunisan je za kralja Engleske, nakon što je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. Od 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani su počeli da se stapaju sa pokorenim Anglosasima u englesku naciju.

1642 – Rodjen je engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn (Isaac Newton), osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije (1666) smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad pod naslovom „Matematički principi filozofije prirode“ (1687).

1741 – Švedski fizičar Anders Celzijus (Celsius) objavio je pronalazak skale od sto stepeni za merenje temperature.

1745 – U Drezdenu je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat izmedju Austrije i Prusije.

1870 – Rodjena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), vodja levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena je zajedno sa Karlom Libknehtom (Liebknecht) posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.

1876 – Rodjen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina (Mohammed, Jinah), osnivač i prvi predsednik Pakistana (1947), koji se s Gandijem (Gandhi) i Nehruom borio za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.

1914 – U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu nezvanično „božićnje primirje“ kada su dve grupe – britanskih i nemačkih vojnika – obustavile paljbu, izašle iz rovova i susrele se na ničijoj zemlji izmedju zaraćenih strana.

1918 – Rodjen je egipatski državnik Anvar el Sadat (Anwar), predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan je od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.

1926 – Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara Jošihita (Yoshihito). Hirohito je umro 1989.

1932 – Britanski kralj Džordž (George) V uputio je prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.

1938 – Umro je češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima „Fabrika apsolutnog“ i „Krakatit“ u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu „Razgovori s T.G. Masarikom“ izneo je filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.

1941 – Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942 – Nemci su u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio je profesor muzičke škole „Stanković“ i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina (NIN) („Herojski oratorijum“, „Ozareni put“, „Burevesnik“).

1974 – Ciklon je gotovo potpuno uništio australijski grad Darvin.

1977 – Umro je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao je u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik je Oskara za životno delo 1972. („Moderna vremena“, „Svetlosti velegrada“, „Veliki diktator“).

1979 – Sovjetske trupe ušle su u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR izvan Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, SSSR je izgubio 27.000 vojnika.

1991 – Mihail Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.

1997 – Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro (Castro) proglasio je taj dan praznikom u čast pape koji je u januaru 1998. posetio Kubu.

2001 – Više od 540 ljudi je poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.

2005 – Umrla je švedska operska pevačica Birgit Nilson, najveći vagnerijanski sopran posle Drugog svetskog rata. Slavu u Americi stekla je 1959. u njujorškoj Metropoliten operi pevajući Izoldu u Vagnerovom „Tristanu i Izoldi“.

2006 – Umro je legendarni „kralj soula“ Džejms Braun (James Brawn) koji je 1992. dobio Gremi nagradu za životno delo. Njegov ples na sceni bio je uzor mnogim zvezdama poput Mika Džegera i Majkla Džeksona. Poznati hitovi su mu „Out of Singht“, „Sex Machine“, „I Got You“ (I Feel Good) i „Say It Out Loud – I’m Black and I’m Proud“.

2008 – Umrla je Erta Kit (Eartha Kitt) američka glumica i džez pevačica iz Južne Karoline koja je bila poznata po svom „mačijem glasu“ i vanvremenskoj numeri „Santa baby“, a ostaće upamćena i po provokativnoj ulozi Žene mačke u TV seriji „Betmen“ sredinom šezdesetih godina prošlog veka.

2011 – Najmanje 38 ljudi – haićanskih migranata poginulo je kada je nadomak istočne obale Kube potonuo brod kojim su plovili. Snage civilne Odbrane Kube izvukle su iz vode 87 preživelih uključujući četvoro dece.

2016 – Život su izgubila 92 putnika i posada, medju kojima 65 članova čuvenog ruskog vojnog hora „Aleksandrov“, kada se ruski vojni avion srušio u Crno more nekoliko minuta posle poletanja sa aerodroma kod Sočija.

2021 – Lansiran je najveći i najmoćniji svemirski teleskop Džejms Veb koji će istraživati faze kosmosa, od prvog perioda univerzuma, velikog praska, do stvaranja prvih galaksija.