Na današnji dan 22. oktobar

42. p.n.e. – Samoubistvo je izvršio Marko Junije Brut (Marcus Iunius Brutus), jedan od vodja zavere u kojoj je 44. ubijen Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage Marka Antonija i Oktavijana.

1596 – Turska vojska sultana Muhameda III je kod Erlaua u Madjarskoj porazila austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana (Maximilian).

1789 – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, autor prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji poznatog pod imenom Sretenjski ustav (1835). Pokrenuo je i uredjivao „Novine serbske“ (1813-22) u Beču, a potom je kratko vreme bio ministar prosvete i urednik prvih novina u Srbiji Miloša Obrenovića.

1817 – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus (Pierre Athanase Larousse), izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih rečnika.

1912 – Počela je bitka kod Kumanova u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska nanela težak poraz turskim trupama i prisilila ih da se povuku ka Bitolju.

1917 – Američke snage stupile su u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu, kod Linevila u Francuskoj.

1917 – Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. U pripremama i izvođenju Oktobarske revolucije od tada neposredno učestvuje Vladimir Iljič Uljanov (Lenjin).

1940 – Rođen je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento (Nascimento), poznat kao Pele, koji se smatra najboljim igračem u istoriji fudbala.

1942 – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija (Montgomery) počela je ofanzivu protiv nemačkih snaga pod komandom Ervina Romela u egipatskoj pustinji kod mesta El Alamejn. Jedna od najznačajnijih bitaka u Drugom svetskom ratu okončana je 12 dana kasnije pobedom Britanaca, nakon čega je usledilo iskrcavanje saveznika na tlo severne Afrike.

1944 – Sovjetska Crvena armija ušla je u Drugom svetskom ratu u Mađarsku.

1944 – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, u Drugom svetskom ratu je poginuo Ivan Milutinović, jedan od vođa Narodnooslobodilačkog rata i visoki funkcioner Komunističke partije Jugoslavije.

1944 – U filipinskom zalivu Lejte počela je jedna od najvećih pomorsko-vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je učestvovala gotovo cela japanska flota i tri četvrtine flote SAD. Okončana je porazom Japanaca 25. oktobra.

1954 – Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska sporazumele su se da okončaju okupaciju Nemačke.

1956 – Uličnim demonstracijama studenata i radnika u Mađarskoj je počela antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile u krvi 4. novembra 1956.

1958. Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu za književnost za roman „Doktor Živago“ koji je postao bestseler na Zapadu, dok u SSSR tada još nije bio objavljen.

1961 – Bivšem generalnom sekretaru UN Švedjaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu (Hammarskjoeld), koji je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1973 – Severnovijetnamski mirovni pregovarač Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir uz obrazloženje da u njegovoj zemlji još nema mira.

1983 – U napadu sa kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su bili francuski vojnici, poginuo je 241 američki vojnik i 58 francuskih vojnika.

1983 – Na akušerskoj klinici u Zagrebu rođena je prva jugoslovenska beba iz epruvete.

1990 – Ukrajinski premijer Vitalij Masol je prinudjen da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta. To je bio prvi funkcioner Sovjetskog Saveza koji je otišao sa vlasti pod pritiskom javnosti.

1991 – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na medjunarodnoj konferenciji u Parizu u organizaciji UN mirovni sporazum radi okončanja 13-godišnjeg gradjanskog rata u Kambodži.

2001 – IRA je objavila da počinje razoružavanje, posle čega je Velika Britanija ukinula četiri bezbednosna punkta.

2002 – Čečenski teroristi su upali u moskovsko pozorište Dubravka i oko 800 taoca držali tri dana u zatočeništvu, zahtevajući povlačenje ruskih snaga iz Čečenije. Prilikom upada ruskih specijalaca u pozorište poginulo je 37 otmičara i 67 talaca, dok je njih 750 oslobodjeno.

2003 – Čang Mej-ling, udovica Čang Kaj-šeka i nekada najmoćnija žena u Kini, umrla je u svom domu u Njujorku.

2004 – Na Kosovu su održani parlamentarni izbori, koje je većina kosovskih Srba bojkotovala. To su drugi izbori od 1999. kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2008 – U eksploziji bombe podmetnute pod automobil ubijen je hrvatski novinar Ivo Pukanić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Nacional“.

2012 – Preminuo je Vilhelm Brase (Wilhelm Brasse), fotograf koji je u Aušvicu po nalogu nacista snimio izmedju 40.000 i 50.000 fotografija logoraša osuđenih na smrt, a čiji su sačuvani negativi pomogli da odgovorni za ova zlodela budu osuđeni.

2017 – Na parlamentarnim izborima u Japanu Liberalno demokratska partija premijera Šinzo Abea (Shinzo) zajedno sa koalicionim partnerima osvojila je gotovo dve trećine mesta u Donjem domu parlamenta.

2019 – Britanska policija je pronašla je tela 39 migranata u kamionu istočno od Londona. Ovo nije prvi takav slučaj u Evropi koji ukazuje na opasnosti s kojima se suočavaju migranti u mreži krijumčara ljudi i napora evropskih vlasti da se zaustavi ilegalna migracija.

2020 – Trajni prekidu vatre izmedju sukobljenih stana u višegodišnjem ratu koji je Libiju podelio na dva dela, potpisan je u Ženevi.

2023 – Više od 19.000 ljudi je raseljeno u Libanu usled eskalacije sukoba između izraelske vojske i libanskog Hezbolaha. Od početka rata izazvanog napadom palestinskog Hamasa na Izrael 7. oktobra sukobi na izraelsko – libanskoj granici su gotovo svakodnevni.