Na današnji dan 20. jul

1855 – Rodjen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovodja. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.

1304 – Rodjen je italijanski pisac Frančesko Petrarka (Francesco Petrarca). Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta „Kanconijer“, posvećenih njegovoj ljubavi Lauri.

1402 – Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu. U bici, kao turski vazal, učestvovao je sa odredom teške konjice srpski vladar Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, stradalog 13 godina ranije u Kosovskoj bici, u kojoj je učestovao i Bajazit.

1654 – Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugalije.

1847 – Rodjen je nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman (Max Liebermann). Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898. Berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkog akademizma.

1855 – Rodjen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovodja. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.

1866 – U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu, a poginulo je više od 1.100 ljudi.

1890 – Rodjen je grčki kralj Djordje II koji je stupio na presto 1922, a već 1923. je zbačen. Vratio se 1935, a nakon nemačkog napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno s vladom pobegao je u Kairo, zatim u London, odakle se vratio 1946.

1917 – Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.

1919 – Rodjen je novozelandski planinar Edmund Persival Hilari (Percival Hillary) koji je 1953, zajedno sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.

1923 – Ubijen je meksički revolucionar, vodja Seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja (Francisco Pancho Villa).

1937 – Umro je italijanski inženjer Djuljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od autora bežične telegrafije. Prvi je uspeo da pošalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na bežičnoj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.

1944 – Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg (Claus Schenk, von Stauffenberg), pokušao je atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe koju je doneo i stavio pod konferencijski sto tokom sastanka u jednoj baraci kod Berlina. Hitler je lakše ranjen, a zaverenici su pogubljeni.

1945 – Umro je francuski pisac Pol Valeri (Paul Valery), „klasik simbolizma“, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu izmedju dva svetska rata. Bio je član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi („Mlada Parka“, „Mornarsko groblje“, „Pogledi na savremeni svet“).

1951 – U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj Abdulah (Abdullah). Kralj Jordana postao je 1946.

1954 – U Ženevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.

1969. – Američki kosmonaut Nil Armstrong (Neil) postao je prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod „Apolo-11“.

1974 – Turske snage izvršile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.

1976 – Američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1“ spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

1982 – U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

1988 – Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike (Namibija).

1994 – Šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) doputovao je u posetu Jordanu. To je bio najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.

1996 – Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom žena i dece.

2000 – Nakon devet dana pregovora završen je bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije pronadjeno, a sukobi Izraela i Palestinaca su nastavljeni.

2000 – Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okončane 20-godišnje tenzije izmedju separatista i vlasti.

2001 – Posle 20 godina pauze iz Bagdada je krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.

2001 – Nemački lideri su polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera 57 godina ranije.

2005 – Umro je Čarls Čibiti (Charles Chibitty) poslednji Komanči „šifrant“ iz Drugog svetskog rata. Bio jedan od 14 pripadnika plemena Komanči koji je radio-poruke prevodio na njihov maternji jezik tokom „Dana D“ – iskrcavanja na Normandiju 1944. godine.

2009 – Sudsko veće Medjunarodnog krivičnog suda u Hagu osudilo je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a njegovog rodjaka Sredoja Lukića na kaznu zatvora od 30 godina zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima u Višegradu 1992/94.

2011 – Poslednji haški begunac Goran Hadžić uhapšen je posle sedam godina skrivanja u Vojvodini i izručen Tribunalu u Hagu.

2011. – Umro je Lusijan Frojd (Lucian Freud), jedan od najpoznatijih britanskih umetnika 20. veka koji je crtao pretežno portrete i aktove. Njegova slika „Nadzornica socijalne pomoći spava“ prodata je 2008. za 17,2 miliona funti, postavivši rekord za najskuplju sliku nekog živog umetnika. Lusijan je bio unuk psihoanalitičara Sigmunda Frojda.

2012 – Ubijeno je 12 osoba, a ranjeno 50, kada je 25-godišnji Amerikanac otvorio vatru u jednom bioskopu u gradu Aurora u Koloradu, na premijeri filma „Uspon mračnog viteza“, najnovijeg nastavka u serijalu o Betmenu.

2013 – Preminula je Helen Tomas (93) dugogodišnji izveštač iz Bele kuće i jedna od pionirki angažmana žena u novinarstvu.

2017 – Ram Nat (Nath) Kovind izabran je za novog predsednika Indije. Kovind je dugogodišnji pripadnik grupe Nacionalni dobrovoljački korpus, koju optužuju za raspirivanje verske mržnje prema muslimanima.

2020 – Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su sondu „Nada“ ka Marsu, iz centra Tanegašima u Japanu. To je prva sonda koju je jedna arapska zemlja poslala u misiju ka Marsu.

2023 – U Republici Srpskoj je kleveta ponovo uvedena kao krivično delo.

2023 – Umro je hrvatski i jugoslovenski košarkaš i trener Mirko Novosel, tvorac ekipe Cibone koja je dominirala 1980-ih. Osvojio je mnoge medalje na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima i u klupskim takmičenjima.