Na današnji dan 2. mart

1459 – Rodjen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon (Adriaan Floriszoon) – papa Adrijan VI (Adrian) jedini Holandjanin – poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.

1824 – Rodjen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana (Bedrich Smetana), čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere („Moja domovina“, „Prodana nevesta“, „Dalibor“).

1855 – Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska i militaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu (1853-56), kojim je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrdjave na njegovim obalama, izgubila je i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.

1917 – Car Nikolaj II abdicirao je tokom Februarske revolucije u Rusiji, i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.

1919 – U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna) kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani SSSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.

1921 – U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla medjunarodno priznanje i znatno proširla teritoriju (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici ga je zbacila s vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju.

1931. – Rodjen je ruski političar Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik SSSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi nazvanih „Glasnost“ i „Perestrojka“. Okončao je razdoblje „Hladnog rata“ sa Zapadom i doprineo propasti socijalističkog uredjenja u Istočnoj Evropi.

1943 – U Drugom svetskom ratu je počela bitka u Bizmarkovom moru u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginule su 4.000 Japanaca.

1949 – Američki kapetan Džejms Galager (James Gallagher) spustio je avion u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom „B-50“ preleteo 37.742 kilometara.

1956 – Francuska je priznala nezavisnost Maroka.

1962 – U Burmi je izvršen vojni udar pod vodjstvom Ne Vina (Win). Vojni režim okončan istog dana 1974, kada je stupio na snagu novi ustav kojim je Burma proglašena za socijalističku republiku s Ne Vinom kao predsednikom.

1988 – Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević najavio je u govoru Srbima s Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, hapšenje albanskih zvaničnika na Kosovu.

1994 – U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.

1996 – Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga (Paul Keating), okončana je 13-godišnja vladavina laburista u Australiji.

1998 – Film „Titanik“ je kao prvi film u svetu doneo prihod od milijardu dolara.

2000 – Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Augusto Pinochet) da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ekstradiciju.

2003 – Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) je doputovao u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg rata.

2004 – U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramove su poginule 143 osobe.

2006 – Republika Srpska dobila je novu vladu na čelu sa premijerom Miloradom Dodikom.

2008 – Dmitrij Medvedev ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima i postao treći predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza.

2018 – U napadima na ambasadu Francuske i Generalštab vojske Burkine Faso u glavnom gradu Uagadugu poginulo je 30 ljudi; u sukobima grupa Lendu i Hema na severoistoku Demokratske Republike Kongo ubijeno je 49 ljudi.

2022 – Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se izražava najdulje žaljenje zbog agresije Rusije na Ukrajinu i zahteva od Rusije da odmah prestane sa pretnjom, upotrebom sile i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama. Za rezoluciju je glasala 141 članica UN među kojima i Srbija.

2024 – Imajući u vidu da na izborima 17. decembra 2023. nijedna lista ili partija nisu osvojile dovoljno glasova da bi formirale vlast u Beogradu, odlučeno je da u glavnom gradu Srbije budu ponovljeni izbori.