Na današnji dan 19. jul

Na današnji dan 19. jul 1877. održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore).

1427 – Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu „Slovo ljubve“. Njegova je zadužbina manastir Manasija.

1545 – Brod „Meri Rouz“, ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.

1553 – Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.

1814 – Rođen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu.

1834 – Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu („Balerina“, „Kupačica“, „Pralja“).

1870 – Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.

1883 – Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča.

1893 – Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu („Pesme o revoluciji“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Lenjin“).

1900 – Otvorena je pariska podzemna železnica (metro).

1936 – Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.

1937 – U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata („krvava litija“) koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.

1941 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) počeo je kampanju pod nazivom „V for Victory“ u Drugom svetskom ratu.

1943 – U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima.

1947 – Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.

1956. – Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta: Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasser), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkoj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.

1965 – Umro je korejski državnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.

1974 – Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.

1980 – U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.

1989 – Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog (Wojciech) za predsednika Poljske.

1992 – U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.

1994 – Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je pooštravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat.

1996 – Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.

1997 – Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

2000 – Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oružje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.

2002 – Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su fašističke trupe iznele iz Etiopije, pre gotovo 65 godina, čime je okončan jedan od najvećih diplomatskih sukoba Rima.

2002. – Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvećih disidenata tokom sovjetske ere. Bio je hapšen i upućivan u radne kampove, zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu, u kome je kritikovao tadašnji pravosudni sistem.

2005 – Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom.

2006 – U Libanu je poginulo ukupno 310 ljudi, od čega 23 vojnika, a ranjeno oko 650 ljudi, dok je u Izraelu, u napadima sa libanske teritorije poginulo 25 ljudi, od kojih su 12 vojnici, od početka najtežeg izraelsko-libanskog sukobu u poslednjih 25 godina. Povod za rat je upad Hezbolaha u severni deo Izraela 12. jula, kada je ubijeno osam vojnika i dvoje oteto kako bi se razmenili za zarobljene palestinske zatvorenike.

2007 – Rusija je proterala četvoricu britanskih diplomata kao odgovor Londonu na proterivanje isto toliko ruskih predstavnika 16. jula, a pošto je Moskva odbila da izruči Andreja Lugovoja, osumnjičenog za ubistvo bivšeg KGB agenta Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006. Litvinjenko je nakon bekstva u Britaniju postao žestoki kritičar predsednika Putina.

2010 – Bivši pripadnik 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske (VRS) Marko Boškić osuđen je na deset godina zatvora zbog učešća u ubistvu više stotina srebreničkih muškaraca jula 1995. godine.

2012 – Rusija i Kina uložile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Siriji koju su predložile zapadne zemlje kako bi se izvršio pritisak na režim sirijskog predsednika Bašara el Asada i okončao 16-mesečni konflikt u toj zemlji.

2013 – U Zimbabveu je počela da emituje program prva nezavisna televizijska stanica „1.TV“, čime je okončan 30-godišnji državni monopol na TV emitovanje.

2018 – Vrhovni sud Španije odustao je od zahteva za izručenje šest katalonskih separatista optuženih za pobunu, među kojima je i bivši lider tog španskog regiona Karles Pućdemon (Carles Puigdemont), i povukao međunarodne naloge za njihovo hapšenje.

2023 – U Rusiji je donet zakon koji zabranjuje operacije promene pola, poništava brakove u kojima je jedna osoba promenila pol i zabranjuje transrodnim osobama da postanu hranitelji ili usvojitelji.

2024 – Potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.