Na današnji dan 18. oktobar

1405 – Rođen je Enea Silvio Pikolomini (Piccolomini), papa Pije II od 1458, koji je pokušao da ujedini Evropu u krstaški pohod protiv Turske. Njegovi istorijski spisi sadrže vredne podatke o evropskim narodima, uključujući i južnoslovenske narode.

1469 – Kraljica Isabela (Isabella) od Kastilje udala se za aragonskog kralja Fernanda II, čime su pod jednom krunom ujedinjene gotovo sve španske hrišćanske zemlje.

1685 – Francuski kralj Luj XIV (Louis) poništio je Nantski edikt i time lišio hugenote (protestanti) verskih i građanskih sloboda koje im je 1598. garantovao kralj Anri IV (Henri). Oko 200.000 hugenota, uglavnom intelektualaca, nakon toga je emigriralo u susedne zemlje.

1692 – Postavljen je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave kod Novog Sada, koja je postala jedno od najznačajnijih austrijskih strateških utvrđenja u borbi protiv Turaka.

1697 – Rođen je italijanski slikar Đovani Antonio Kanal (Giovanni, Canal), poznat kao Kanaleto (Canaletto), čuveni majstor venecijanskih pejsaža.

1842 – Rođen je srpski političar, ekonomista i istoričar Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je sa Austro-Ugarskom 1881. Tajnu konvenciju, a kao ministar finansija je uveo dinar kao novčanu jedinicu u Srbiji i metarski sistem mera.

1860 – Britanske trupe su, tokom Opijumskog rata spalile do temelja Juanmingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.

1865 – Umro je engleski državnik Henri Džon Templ (Henry John Temple), poznat kao lord Palmerston. Kao premijer (dvaput između 1855. i 1865), bio je glavni zagovornik Opijumskog rata protiv Kine i Krimskog rata protiv Rusije. Brutalno je ugušio ustanak u Indiji.

1867 – SAD su formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom koju su 30. marta 1867. kupile od Rusije za 7,2 miliona dolara.

1893 – Umro je francuski kompozitor Šarl Guno (Charles Gounod), koji se proslavio operama „Faust“ (1859) i „Romeo i Julija“ (1867), kao i obradom Bahovog (Bach) Prvog preludijuma pod nazivom „Meditacije“ ili „Ave Marija“.

1922 – Osnovana je Britanska radio kompanija (BBC).

1925. – Rođena je grčka glumica Melina Merkuri (Mercouri), veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista („Ciganin i džentlmen“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“, „Slatka ptica mladosti“).

1926. – Rođen je Čak Beri (Chuck Berry), američki kompozitor i pevač, začetnik rokenrola.

1931 – Umro je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Patentirao je više od 1.000 izuma, među kojima su električna sijalica sa ugljenim vlaknom, fonograf, mikrofon, kinetoskop. U njegovoj čuvenoj laboratoriji u Menlo Parku, blizu Njujorka radio je 1884. i Nikola Tesla.

1967 – Sovjetski vasionski brod „Venera 4“ ušao je u atmosferu Venere kao prva letelica u istoriji astronautike i emitovao podatke na Zemlju. Kontakt je izgubljen kada je brod bio 27 kilometara iznad površine Venere.

1989 – Pod pritiskom masovnih demonstracija generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Istočne Nemačke Erih Honeker (Erich Honecker) podneo je ostavku, za novog šefa partije izabran je Egon Krenc (Krenz), ali su antivladine demonstracije nastavljene.

1991 – Na drugom plenarnom zasedanju Konferencije o Jugoslaviji u Hagu predsednik Srbije Slobodan Milošević odbio je predlog Deklaracije o Jugoslaviji kojom je bilo predviđeno da bivše federalne jedinice postanu suverene i nezavisne republike, međunarodno priznate. Predsednik Srbije je kasnije odbio sve ostale verzije „Sporazuma za opšte rešenje krize“ u bivšoj SFR Jugoslaviji koje su nudili međunarodni posrednici.

1991 – Televizija Beograd je počela da emituje program preko satelita.

1998 – Tajvanski izaslanik Ku Čen Fu (Koo Chen-fu) razgovarao je na kraju šestodnevne posete Kini s kineskim predsednikom Đangom Ceminom (Jiang Zemin), što je bio prvi susret na najvišem nivou dveju strana od 1949.

1998 – Najmanje 700 ljudi je poginulo u eksploziji naftovoda na jugu Nigerije.

2000 – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio je učešće u vladi SR Jugoslavije i založio se za nastavak političkog dijaloga Srbije i Crne Gore o novoj državnoj zajednici.

2001 – Četvorica sledbenika Osame bin Ladena, vođe terorističke organizacije Al Kaida, osuđeni su u Njujorku na doživotnu robiju bez prava žalbe za bombaške napade 1998. godine na američke ambasade u Africi.

2002 – Na moskovskom bulevaru Novi Arbat ubijen je Valentin Cvetkov, guverner Magadana, regiona na dalekom istoku Rusije.

2007 – Više od 130 ljudi je poginulo, a više od 250 je ranjeno u Karačiju, u eksploziji automobila bombe u neposrednoj blizini konvoja u kojem se nalazila bivša pakistanka premijerka Benazir Buto koja se tog dana vratila u zemlju nakon osam godina izbeglištva. Benazir Buto ubijena je dva meseca kasnije (27. decembra) u samoubilačkom napadu u predgrađu Islamabada.

2008 – Lideri Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, Boris Tadić i Ivica Dačić, potpisali su Deklaraciju o političkom pomirenju tih stranaka.

2011 – Umro je američki novinar, scenarista, producent i režiser Norman Korvin (Corwin) čije su radijske emisije o Drugom svetskom ratu bile prekretnica u oblasti radijskog programa.

2017 – Šumski požari odneli su više od 100 života za manje od četiri meseca u Portugalu. Vlada je kritikovana zbog načina rukovodjenja odbranom od požara usled čega je ministarka unutrašnjih poslova Konstansa Urbano de Souza podnela ostavku.

2020 – Na izborima za predsednika turskog dela Kipra pobedio je nacionalista Ersin Tatar koji je tokom kampanje imao podršku Turske.