Na današnji dan 18. maj

Na današnji dan, 18. maja 1954. godine, stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1781 – Španci su u Kusku, u Peruu, pogubili Tupak Amarua II (Tupac), vodju ustanka naroda Inka protiv španske vlasti.

1799 – Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše (Pierre Beaumarchais), autor komedija „Seviljski berberin“ i „Figarova ženidba“, koje su inspirisale Djoakina Rosinija (Gioacchino Rossini) i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.

1800 – U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovodja i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 – Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 – Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 – Rodjen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort).

1868 – Rodjen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872 – Rodjen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel (Russell), osnivač i predsednik Medjunarodnog suda za utvrdjivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 – Rodjen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus (Walter, Gropius), koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu „Bauhaus“, jednu od najuticajnijih tokom 20. veka.

1911 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orkestar.

1919 – Rodjena je britanska primabalerina Margot Fontejn (Fonteyn), jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 – U Poljskoj, blizu Krakova, rodjen je Karol Vojtila (Wojtyla), koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 – U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara s Krima, pod optužbom da su saradjivali s Nemcima.

1973 – Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 – Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 – Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana1992 – Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo 1.300.000 ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 – Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 – Romano Prodi postao je predsednik 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao predsednik 61. italijanske vlade.

1996 – Pod pritiskom medjunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Tu dužnost je preuzela dotadašnja potpredsednica RS Biljana Plavšić. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 – Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 – Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005 – Umro je Frenk Goršin (Frank Gorshin), američki glumac i veliki imitator.

2009 – Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.

2009 – Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.

2010. – Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.

2011 – Medjunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.

2014 – Umro je srpski književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

2018 – U avionskoj nesreći na Kubi kada se neposredno po poletanju sa medjunarodnog aerodroma u Havani srušio avion sa 113 putnika i članova posade, poginulo je 110 osoba.

2018 – U napadu u srednjoj školi u američkom gradu Santa Fe blizu Hjustona, ubijeno je 10 osoba, a za napad je osumnjičen 17-godišnji učenik.

2024 – Članovi porodica ili partneri ubili su 350 žena u Srbiji u periodu od 2010 godine, saopšteno je povodom Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.

2025 – Proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, političar, aktivista i matematičar, pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji.