Na današnji dan 16. oktobar

1797 – U italijanskom selu Kampoformio (Kampoformido) kod Udina, potpisan je mirovni ugovor Austrije i Francuske, kojim je ukinuta Mletačka Republika. Francuska je dobila mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru, a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku.

1803 – Rodjen je madjarski političar Ferenc Deak (Ferencz), nacionalni lider od 1861. koji nije prihvatao revolucionarni pristup Lajoša Košuta (Lajos Kossuth) u rešavanju odnosa Austrije i Madjarske. Godine 1865. objavio je projekat o dualističkoj Habsburškoj monarhiji. Austro-ugarskom nagodbom (1867) izgubio je na popularnosti, jer mu se zameralo da je bio suviše popustljiv prema Austriji.

1849 – U Parizu je umro poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen (Fryderyk Chopin), tvorac poljskog nacionalnog muzičkog izraza i jedan od najpopularnijih kompozitora muzičkog romantizma.

1854 – Tokom Krimskog rata, britanske, francuske i turske trupe počele su opsadu Sevastopolja i nakon 11 meseci zauzele tu najznačajniju luku ruske Crnomorske flote. Mirovnim sporazumom u martu 1856. razoreni grad je vraćen Rusiji.

1855 – Engleski pronalazač Henri Besemer (Henry Bessemer) je patentirao postupak za preradu gvoždja u čelik. Postupak koji je po njemu nazvan „besemerizacija“, donosi lakšu, bržu i jeftiniju proizvodnje čelika, prvobitno namenjenog za oružje, a bio je dominantan u svetu sve do 1950-ih godina.

1912 – Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore, objavile rat Otomanskoj carevini, a 18. oktobra pridružila im se i Grčka, čime je počeo Prvi balkanski rat. Za nepunih mesec dana oslobodjen je gotovo ceo Balkan, a rat je završen primirjem 3. decembra. Mirovni ugovor kojim se Otomansko carstvo odreklo gotovo svih svojih poseda u Evropi, potpisan je u Londonu 13. maja 1913.

1915 – Rodjen je američki dramski pisac Artur Miler (Arthur Miller), autor svetski poznatih pozorišnih komada kao što su „Smrt trgovačkog putnika“, „Veštice iz Salema“, „Pogled s mosta“. Hrabro je istupio protiv nasilja vlasti u vreme „makartizma“ 1950-ih. Poznat je i po neuspelom braku sa holivudskom zvezdom Merilin Monro (Marilyn Monroe).

1919 – Rodjen je kineski političar Džao Cijang (Zhao Ziyang) koji je kao premijer 1980. počeo ekonomske reforme, a 1987. je nasledio Hu Jaobanga (Yaobang) na čelu Komunističke partije Kine. Smenjen je 1989. tokom političke krize izazvane prodemokratskim studentskim demonstracijama.

1920 – Umro je američki novinar Džon Rid (John Reed), čija se dela „Deset dana koji su potresli svet“ i „Crvena Rusija“ smatraju najboljom hronikom Oktobarske revolucije. Sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

1931 – Američki gangster Al Kapone (Capone) osudjen je na 11 godina zatvora zbog izbegavanja plaćanja poreza.

1940 – U Njujorku je bila premijera najvećeg bioskopskog uspeha Čarlija Čaplina – filmske komedije „Veliki diktator“, satire na račun tadašnjeg najvećeg moćnika sveta, naciste Adolfa Hitlera i osude antisemitizma.

1945 – Pukovnik Huan Peron (Juan) državni udarom je došao na čelo Argentine.

1972. – U Beogradu je umro Djordje Karadjordjević, stariji sin kralja Jugoslavije Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio se vojničkoj karijeri. Odbio je da se 1941. pridruži vladi i kralju u izbeglištvu, a potom i nemačku ponudu da se nastani u Belom dvoru.

1973 – Arapski proizvodjači nafte povećali su cene i smanjili proizvodnju nafte kao odgovor na američku podršku Izraelu u arapsko-izraelskom sukobu. To je izazvalo jednu od najtežih ekonomskih kriza sveta posle Drugog svetskog rata.

1988 – Kao odgovor „mitinzima istine“ koje je organizovalo rukovodstvo Srbije, na Kosovu su počele masovne demonstracije Albanaca.

1989 – U najtežem zemljotresu u SAD od 1906, koji je pogodio područje San Franciska, poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.

1997 – Na Kubi je u mauzoleju u gradu Santa Klara svečano sahranjen Ernesto Če Gevara (Che Guevara), tri decenije pošto je ubijen u Boliviji.

1997 – U požaru je izgorelo Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu.

1998 – U Londonu, gde se oporavljao od operacije, uhapšen je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče (Pinochet) na zahtev Španije radi izručenja zbog sudjenja za ubistva stotina Španaca tokom njegove diktatorske vladavine Čileom. Oslobodjen je u martu 2000, a nakon povratka u Čile, Apelacioni sud je obustavio započeto sudjenje proglasivši ga mentalno nesposobnim.

2001 – U Jerusalimu je ubijen izraelski ministar turizma Rehavam Zevi u atentatu koji su izveli pripadnici Narodnog fronta za oslobodjenje Palestine.

2003 – Kina je postala treća zemlja sveta koja je poslala čoveka u svemir. Jang Livei je svemirskim brodom „Šenžu 5“ obleteo Zemlju 14 puta tokom leta koji je trajao 21 sat.

2005 – Umro je Ba Djin, jedan od najpoznatijih kineskih pisaca koji je u svojim delima pisao o komunistima, nacionalistima i haosu u vreme Kulturne revolucije.

2009 – Vlada Maldiva je sastankom na dnu okeana, četiri metra pod njegovom površinom, simbolično ukazala na opasnost globalnog zagrevanja klime za sve narode koji žive uz obale okeana i mora. Podizanje nivoa mora uzrokovano topljenjem polarnog leda, moglo bi da potopi taj arhipelag u Indijskom okeanu u roku od jednog veka.

2017 – U bitkama za grad Raku u Siriji, koje su trajale više od četiri meseca, poginulo je 3.250 ljudi, prema podacima sirijske opozicione Opservatorije za ljudska prava.

2021 – U Parizu je održan komemorativni marš povodom 60. godišnjice policijskog masakra alžirskih demonstranata 1961, poslednje godine borbe njihove zemlje za nezavisnost. Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je masakr kao „zločin koji se ne može opravdati“.