Na današnji dan 15. januar

1559 – Elizabet Tjudor (Elizabeth Tudor), ćerka Henrija VIII (Henry) i Ane Bolen (Boleyn), krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabet I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto je stupila posle smrti kraljice Meri I (Mary).

1582 – Poljska i Rusija potpisale su uz posredovanje pape Grgura XIII, mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.

1804 – Janjičarske starešine, dahije, koji su 1801. godine uzurpirali vlast u Beogradskom pašaluku, počeli su „seču knezova“ u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda. Oni su na prevaru uhvatili i pogubili oko 70 najuglednijih srpskih knezova, vidjenih ljudi i sveštenih lica, medju kojima Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima i Hadži-Djeru. Taj tragični dogadjaj ubrzao je izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1906 – Rodjen je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis (Onassis), jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi s čuvenom operskom pevačicom Marijom Kalas (Maria Callas) i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi (Jacqueline Kennedy), udovicom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija (John) koji je 1963. ubijen u Dalasu.

1908 – Rodjen je američki fizičar madjarskog porekla Eduard Teler (Edward Teller). Radio je u atomskoj laboratoriji u Los Alamosu i smatra se izumiteljem američke hidrogenske bombe.

1910 – Francuski Kongo postao je sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

1912 – Tokom italijansko-turskog rata (1911-12) prvi put su bačeni iz aviona propagandni leci.

1918 – Rodjen je Gamal Abdel Naser (Nasser), predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vodja zavereničke organizacije „slobodni oficiri“ i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I (Farouk). Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju.

1919 – U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vodje nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg (Rosa Luxsembourg) i Karl Libkneht (Carl Liebknecht).

1929 – Rodjen je američki baptistički sveštenik Martin Luter King (Luther), borac za gradjanska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasilja i gradjanske neposlušnosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uoči promocije „Kampanje siromašnih“, koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964.

1943 – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu potisnule Japance s pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavili njihovo napredovanje prema Australiji.

1971 – Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat (Anwar) i Nikolaj Podgorni svečano su otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergetskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

1973 – Izraelski premijer Golda Meir je u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava medjunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika vlade jevrejske države s poglavarom rimokatoličke crkve.

1992 – Evropska zajednica je priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.

1993 – SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do „masovnog gubitka života u moru“.

1998 – Inauguracija Mila Djukanovića za predsednika Crne Gore izazvala je burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vodje promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj dogadjaj označio je ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Djukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i nakon odlaska Miloševića s vlasti u oktobru 2000.

1999 – U selu Račak na Kosovu pronadjena su tela 45 Albanaca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru nad civilima, ovaj dogadjaj je presudno uticao na donošenje odluke o bombardovanju Jugoslavije od strane NATO 1999.

2000 – U hotelu „Interkontinental“ u Beogradu ubijen je Željko Ražnatović Arkan, vodja paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović je bio optužen pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

2001 – Senat Kambodže doneo je zakon o formiranju tribunala sastavljenog od kambodžanskih i medjunarodnih sudija koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.

2001 – Umro je Leo Marks, šef kriptografa britanskih specijalnih snaga tokom Drugog svetskog rata, koji je unapredjenjem sigurnosti ratnih šifara spasao živote mnogih tajnih agenata.

2002 – Hrvati su obeležili 10 godina medjunarodnog priznanja nezavisnosti njihove države, izrazivši žaljenje zbog krvoprolića tokom ratova 90-tih godina, ali i ubedjenje da su bili u pravu što su se izdvojili iz Jugoslavije.

2004 – Novčanice na kojima je odštampan lik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina prestale su da važe kao sredstvo plaćanja u Iraku. Nova zvanična valuta u toj zemlji postao je američki dolar.

2006 – Umro je kuvajtski emir, šeik Džaber Al Sabah. Za novog šefa države imenovan je prestolonaslednik, šeik Saad Al Aabdulah Al Sabah.

2006 – Lekarka Mišel Bašele (Michelle Bachelet), socijalista i bivša politička zatvorenica, pobedila je na predsedničkim izborima u Čileu i postala prva predsednica ove države.

2010 – Umro je američki fotograf Denis Stok (Dennis Stock) poznat po fotografijama holivudskih zvezda i džez muzičara. Serija fotografija legendarnog glumca Džejmsa Dina (James Dean) spada u njegove najpoznatije radove.

2011 – Umrla je britanska glumica i jedna od najpoznatijih zvezda šezdesetih godina prošlog veka Suzana Jork (Susannah York). Medjunarodnu slavu je stekla igrajući u nizu klasičnih filmova kao što su „Čovek za sva vremena“ i „Konje ubijaju, zar ne“.

2019 – Medjunarodni krivični sud u Hagu oslobodio je bivšeg predsednika Obale Slonovače Lorana Gbagboa optužbi za zločine protiv čovečnosti i naredio njegovo puštanje na slobodu.

2022 – Italijanski modni dizajner Nino Čeruti (Cerruti), zaslužan za revoluciju u muškoj odeći 60-ih godina prošlog veka, preminuo je u 92. godini.