Na današnji dan 15. april

1979 – U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od sto ljudi, oko 600 je povredjeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.

1450 – U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi su u bici kod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.

1469 – Rodjen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.

1755 – Doktor Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar i leksikograf, objavio je „Rečnik engleskog jezika“, prvi moderni engleski rečnik.

1765 – U Sankt-Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedist svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.

1764 – U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason (Jeanne-Antoinete Poissin), markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja XV (Louis) i jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.

1843 – Rodjen je američki pisac Henri Džejms (Henry James). Napisao je oko 100 knjiga, medju kojima su najpoznatiji romani „Portret jedne lejdi“, „Amerikanac“, „Dejzi Miler“, „Roderik Hadson“…

1909 – Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.

1912 – Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je „Titanik“, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.

1912 – Rodjen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću „velikog vodje“, kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.

1923 – Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting (Frederic), otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa.

1941 – Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karadjordjević.

1945 – Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.

1952 – Frenklin banka u Njujorku izdala je prvu kreditnu karticu u svetu.

1968 – Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, Kosmos 212 i 213, automatski su se spojili dok su kružili u zemljinoj orbiti.

1974 – Nakon 15-godišnje vladavine, vojnim pučem svrgnut je s vlasti predsednik Nigera Diori Hamani.

1979 – U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od sto ljudi, oko 600 je povredjeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.

1980 – Preminuo je francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi („Mučnina“, „Zid“, „Biće i ništavilo“, pozorišni komadi „Mušice“, „Iza zatvorenih vrata“, „Prljave ruke“).

1986 – Američki avioni bombardovali su Tripoli i Bengazi u znak odmazde za pogibiju dvojice Amerikanaca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu 5. aprila. U bombardovanju je ubijeno oko 40 ljudi, medju kojima i usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija (Muammar Gaddafi).

1989 – Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj, pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povredjeno 200 ljudi kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.

1989 – Umro je kineski političar Hu Jaobang (Yaobang), šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja „buržoaskog liberalizma“. Na dan njegove smrti, studenti u Pekingu i Šangaju izašli su na ulice da bi izrazili žalost. To je bio početak velikog studentskog protesta koji je okončan krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.

1990 – U Njujorku je umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, „božanstvena Greta“, kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica 20. veka nemog i zvučnog filma („Kraljica Kristina“, „Ana Karenjina“, „Marija Valevska“, „Mata Hari“).

1992 – UN su uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanosti u podmetanje bombe u avion kompanije Pan Ameriken koji je eksplodirao iznad mesta Lokberi u Škotskoj 1988. i rušenje francuskog aviona iznad Nigera 1989. godine.

1994 – Ministri vodećih zemalja sveta potpisali su GATT (General Agreement on Tariffs and Trade).

1996 – „Komisija za istinu“ u Južnoj Africi, formirana da ispita zloupotrebu vlasti u vreme aparthejda, otvorila je istražni postupak.

1996 – Od podmetnute eksplozivne naprave oštećena je Bajrakli džamija u Beogradu. Beogradski muftija Hamdija Jusufspahić izjavio je da je to je bio sedmi napad na Bajrakli džamiju od 1990. godine.

1997 – Tokom hodočašća, u požaru koji je zahvatio šatorsko naselje blizu Meke u Saudijskoj Arabiji, poginula su 343 hodočasnika.

1998 – Bivši kambodžanski diktator Pol Pot umro je od srčanog udara. Tokom njegove četvorogodišnje vladavine, od 1975. do 1979, više od milion ljudi je ubijeno ili je umrlo od mučenja, gladi i bolesti.

1999 – NATO je preuzeo odgovornost za bombardovanje konvoja izbeglica na Kosovu, tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.

2003 – Na 18 godina zatvora osudjen je Folkert van der Graf (Volkert van der Graaf), ubica holandskog političara Pima Fortjina (Pim Fortuyn). To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.

2005 – U memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena je spomen ploča žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska) što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.

2008 – Vladajuća ruska partija Jedinstvena Rusija (JR) jednoglasno je izabrala predsednika Rusije Vladimira Putina za lidera partije. Na kongresu JR prethodno je promenjen statut kojim je uvedena funkcija predsednika parije. Prihvatanjem te funkcije Putin ostaje najuticajnija ličnost u ruskoj politici i nakon što je mesto predsednika države početkom maja prepustio Dmitriju Medvedevu.

2010 – Gusti oblaci prašine iz islandskog vulkana Ejafjalajokul, do čije je erupcije ponovo došlo posle skoro 200 godina mirovanja, uzrokovali su obustavljanje oko 6.000 letova avio-kompanija u severnoj Evropi, što je predstavljalo početak petodnevnog nezapamćenog poremećaja vazdušnog saobraćaja na ovom kontinentu.

2011 – Haški tribunal osudio je hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. godine. Apelaciono veće Tribunala je u novembru 2012. poništilo prvostepenu presudu hrvatskim generalima i oslobodilo ih krivice po svim tačkama optužnice.

2013 – Troje ljudi je poginulo, a više od stotinu povredjeno u dvema eksplozijama koje su se dogodile tokom velikog maratona u Bostonu (SAD). Za napad su osumnjičena braća Carnajev poreklom iz Čečenije.

2013 – Na predsedničkim izborima u Venecueli tesnu pobedu ostvario je Nikolas Maduro (Nicolas). Madurov protivkandidat Enrike Kapriles (Henrique Capriles) odbio je da prihvati rezultat izborne komisije, rekavši da je na izborima bilo više hiljada neregularnosti i pozvao svoje pristalice na proteste.

2015 – Više od 800 izbeglica i migranata poginulo je kada se prevrnuo brod na Mediteranskom moru, u blizini libijske obale. Samo 28 putnika broda je preživelo nesreću. Prema UNHCR-u, u ovoj nesreći je poginulo najviše izbeglica i migranata na Mediteranu.

2018 – U prvom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori Milo Djukanović je osvojio većinu i po drugi put postao predsednik ove zemlje. Predhodni madat obavljao je od 1998. do 2002.

2019 – Katedralu Notr Dam u Parizu zahvatio je požar u kojem se urušio toranj. Više od 400 vatrogasaca učestvovalo je u gašenju požara sa tla, pošto je gašenje iz vazduha pretilo da sruši celokupnu konstrukciju zdanja čija je gradnja počela 1163. godine. Katedrala je obnovljena i otvorena decembra 2024.

2025 – Oko 80 studenata koji su 3. aprila biciklom krenuli iz Novog Sada, stigli su u Strazbur gde su u susretima sa evroparlamentarcima tražili pravdu za 16 nastradalih u padu nadstrešnice 1. novembra 2024., upoznali ih sa dešavanjima na protestu 15. marta u Beogradu i sumnjom da je upotrebljen zvučni top, i skrenuli pažnju na korupciju i nepostojanje demokratije u zemlji.