Na današnji dan 13. april

1519 – Rodjena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči (Catherine, Medicis), ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija (Lorenzo Medici). Posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu je 1572. izvršen pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).

1598 – Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.

1605 – Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao je Aleksandra Puškina da napiše dramu, a Modesta Musorgskog da komponuje operu „Boris Godunov“.

1695 – Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten (Jean, La Fontaine). Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom „Basne“ u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.

1743 – Rodjen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora „Deklaracije o nezavisnosti“ koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.

1813 – Umro je vojskovodja Mihail Kutuzov, kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja „Rat i mir“.

1832 – Rodjen je slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je 300 portreta savremenika, medju kojima Kornelija Stankovića, Djure Daničića, Vladana Djordjevića, kraljice Natalije.

1848 – Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869 – U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika „Pančevac“. U tom listu je objavljen prvi prevod „Komunističkog manifesta“ na srpski. List je više puta zabranjivan i obnavljan.

1885 – Rodjen je madjarski filozof i književni kritičar Derdj Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nadja (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1892 – Rodjen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš (Arthur „Bomber“ Harris), poznat po taktici „tepih-bombardovanja“ koja je u Drugom svetskom ratu primenjena u napadima na Keln, Berlin i Drezden.

1898 – Marija Kiri Sklodovska (Maria Curie Sklodowska) otkrila je novi element koji je dobio naziv radijum. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.

1906 – U Dablinu je rodjen irski književnik Samjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik „teatra apsurda“ („Čekajući Godoa“). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1919 – Britanske trupe su u Amritsaru masakrirale 380 Indusa, pristalica vodje pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija (Gandhi).

1922 – Rodjen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).

1941 – Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945 – Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.

1945 – Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.

1963 – Rodjen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. godini je postao svetski šampion, najmladji u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

1964 – Američki filmski glumac Sidni Poatje (Sidney Poitier) dobio je Oskara za film „Poljski ljiljani“, kao prvi crnac koji je dobio to visoko priznanje.

1975 – Vojnim udarom u Čadu zbačen je s vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje (Francois Tombalbaye). Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.

1975 – Pripadnik hrišćanske milicije u predgradju Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom gradjanskog rata u Libanu.

1981 – Novinarka Vašington posta Dženet Kuk (Janet Cooke) postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu za priču „Džimijev svet“ o osmogodišnjem dečaku narkomanu. Dva dana kasnije ona je vratila nagradu, pošto je priznala da je celu priču izmislila.

1990. – Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

1995 – Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, u kojem je 1986. godine došlo do teškog kvara koji je izazvao gotovo kontinentalno radioaktivno zagadjenje.

1996 – U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu, na kojoj je obećana jedna milijarda i 230 miliona dolara pomoći za njenu obnovu.

1997 – Papa Jovan Pavle II posetio je Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prodje njegova motorizovana kolona nadjene su sveže postavljene mine.

1999 – Doktor Džek Kervorkijan, američki lekar koji se javno zalagao za lekarski potpomognutu eutanaziju, osuđen je na 10 do 25 godina zatvora za pomoć samoubistvu Tomasa Jouka, izvršenom godinu dana ranije i snimljenom na video-kaseti.

2002 – Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisano 1.000 kilometara granice Etiopije i Eritreje, čime je okončan dvogodišnji rat (1998-2000) te dve afričke zemlje.

2006 – U Italiji je umrla je književnica škotskog porekla, Mjuriel (Muriel) Spark, najpoznatija po delu „Mladost gospodjice Džin Brodi“.

2008 – Umro je američki fotoreporter Bert Glin (Burt Glinn) koji je snimio mnoge značajne dogadjaje iz vremena Hladnog rata, uključujući ulazak Fidela Kastra u Havanu 1959. godine i posetu Nikite Hruščova SAD te godine. Bio je dugogodišnji fotograf agencije Magnum.

2015 – Umro je Ginter Vilhelm Gras (Günter Wilhelm Grass) nemački književnik, dobitnik Nobelove nagrade za kniževnost 1999. godine. Najpoznatiji romani su mu „Limeni doboš“, „Mačka i miš“i „Pseće godine“ (nastali u periodu 1959-1963), novela „Hodom raka“ (2002) i autobiografija „Čisteći luk“ (2006).

2017 – Američke snage u Avganistanu upotrebile „najveću nenuklearnu bombu“ gadjajući položaj ekstremističke organizacije Islamska država. Američko ratno vazduhoplovstvo nazvalo je bombu „Masivno ubojito eksplozivno sredstvo“, a nazvana je i „Majka svih bombi“.