Na današnji dan 10. april

Na današnji dan, 10. aprila 2025. godine, studenti Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru zatražili su ekspertsku vladu koja bi vratila funkcionalnost i poverenje u institucije, pokazala spremnost da čuje i sprovede legitimne zahteve studenata i građana i postavila temelje za obnovu pravnog poretka i demokratskih principa.

1583 – Rodjen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus (Grotius), osnivač nauke o medjunarodnom pravu.

1585 – Umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski.

1755 – Rodjen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije.

1778 – Rodjen je engleski pisac Vilijam Hezlit (William Hezlitt), jedan od najznačajnijih književnih kritičara 19. veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti.

1813 – Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž (Louis Lagrange). Rodjen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije („Analitička mehanika“, „Teorija analitičkih funkcija I, II“).

1814 – Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluza trupe Napoleona Bonaparte. On je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.

1847 – U Madjarskoj je rodjen Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer) osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje „Pulicerova nagrada“ za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.

1864 – Mladji brat austrijskog cara Franca Josifa, nadvojvoda Maksimilijan, krunisan je za cara Meksika.

1867 – Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole.

1869 – Spajanjem dve železničke pruge, „Junion Pacifik“ i „Central Pacifik“, proradila je američka transkontinentalna železnica.

1919 – Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vodju Emilijana Zapatu.

1921 – Sun Jat Sen (Yat) je izabran za predsednika Kine.

1932 – Paul fon Hindenburg ponovo je izabran za predsednika Nemačke pošto je sa 19 miliona glasova pobedio Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova birača. U januaru 1933. poverio je Hitleru formiranje vlade i time otvorio nacistima put ka vlasti.

1938 – Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.

1941 – U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke, proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem.

1941 – Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.

1944 – Sovjetske trupe preuzele su u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca.

1953 – Švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjeld) postao je generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više medjunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u mirovnu misiju u Afriku. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1954 – Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer (Auguste Lumiere) koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani „Gran kafe“ braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu „Ulazak voza u stanicu“ i „Radnici izlaze iz fabrike“.

1962 – Umro je američki filmski reditelj madjarskog porekla Majkl Kertiz (Michael Curtiz) dobitnik Oskara za film „Kazablanka“.

1963 – U severnom Atlantiku je u eksploziji američke atomske podmornice „Trešer“ poginulo 129 ljudi.

1972 – U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.

1972 – Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.

1973 – Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.

1974 – Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji.

1993 – U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani (Chris), lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.

1994 – Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila „bezbednosnom zonom“. To je bila prva vojna akcija snaga NATO od osnivanja te vojne alijanse.

1995 – Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.

1997 – U Njujorku je u „Korporaciji Karnegi“ i pod pokroviteljstvom „Projekta za etničke odnose“, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, održan trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.

2001 – Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.

2004 – Umro je Sakip Sabanci, turski biznismen i filantrop. „Sabanci Holding“ koji je predvodio, jedan je od dva najveća turska poslovna konglomerata, koji se bavi bankarstvom, automobilima, hranom, tekstilom, gradjevinom i hemikalijama.

2010 – U udesu poljskog aviona kod Smolenska u Rusiji poginulo je 96 osoba, medju kojima su bili predsednik Poljske Leh Kačinjski i njegova supruga Marija, brojni poslanici, vrh Generalštaba i ugledne ličnosti javnog i političkog života Poljske, koji su sa predsednikom pošli na komemoraciju u Katinsku šumu.

2013 – Umro je britanski naučnik Robert Edvard (Edwards) dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodnju, postupka koji je milionima neplodnih parova omogućio da imaju decu.

2016 – Poginulo je 110 osoba, a više od 350 je povredjeno u velikom požaru koji je izbio tokom vatrometa u hinduističkom hramu Putingal (Puttingal) na jugu Indije.

2020 – Stupila je na snagu potpuna zabrana kretanja svih gradjana Srbije od petka u 17.00 do ponedeljka u 5.00 kao mera zaštite od pandemije korona virusa. Višednevna potpuna zabrana kretanja sprovedena je tokom tri vikenda aprila i prvomajskih praznika.