Na današnji dan 1. januar

45. p.n.e. – Stupio je na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena (Sosigenes), reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII je reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.

1502 – Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka). Grad koji je potom nastao bio je prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad odredjena novoizgradjena Brazilija.

1526 – Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska je postala deo Habsburške monarhije.

1801 – Stupio je na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, čime je stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.

1803 – Danska je zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.

1823 – Rodjen je madjarski pesnik Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vodja nacionalnog pokreta 1948. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim madjarskim lirskim pesnikom 19. veka. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Djuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara („Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Janoš“).

1833 – Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.

1863 – Tokom Američkog gradjanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) potpisao je Zakon o oslobadjanju robova (Emancipation Proclamation).

1877 – Britanska kraljica Viktorija I (Victoria) proglašena je caricom Indije.

1880 – U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.

1901 – Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.

1915 – Rodjen je srpski pisac Branko Ćopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma (Kočić, Ćorović, Veselinović). Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata. („Pod Grmečem“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, „Gluvi barut“, „Osma ofanziva“, „Bašta sljezove boje“). Godine 1984. izvršio je samoubistvo

1925 – Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.

1958 – Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

1959 – Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi je preuzeo vlast vodja revolucionarnog pokreta „26. jul“ Fidel Kastro (Castro), a diktator Fulhesio Batista (Fulgencio) je pobegao u Dominikansku Republiku.

1965 – Pod vodjstvom lidera pokreta „Al fatah“ Jasera Arafata (Yasser) formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija.

1972 – Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije (Maurice Chevalier). Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario je u filmskim muzičkim komedijama („Ljubavna parada“, „Vesela udovica“, „Žiži“).

1979 – SAD i Kina su uspostavile diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.

1993 – Radio Televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, medju kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, „govoru mržnje“, nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uredjivačke politike.

1993 – Češka i Slovačka su postale samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1994 – U SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558 odsto, cene su se u proseku povećavale 62 odsto dnevno, dva odsto na sat i O,029 odsto u minuti.

1995 – U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter).

1998 – Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.

1999 – Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 1. januara 2002.

2000 – Velika Britanija je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.

2001 – U Zagrebu je preminuo Fabijan Šovagović (68) jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije.

2002 – Evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.

2003 – Policijske snage EU zamenile su u BiH medjunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.

2003 – U Brazilu je inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva (Luiz Inaciio) prvi brazilski predsednik iz radničke klase.

2005 – U Holandiji je, po prvi put posle Drugog svetskog rata, stupio na snagu Zakon kojim su pripadnici policije obavezni da poseduju identifikaciona dokumenta.

2007 – Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice Evropske unije.

2010 – Bombaš samoubica koji se nalazio u kolima usmrtio je 101 osobu i povredio više od 100, tokom održavanja odbojkaškog turnira u pakistanskoj oblasti Banu.

2011 – Počela primena novih registarskih tablica za motorna vozila u Srbiji.

2013 – U ljudskom stampedu tokom novogodišnje proslave u Abidjanu, Obala Slonovače, život je izgubilo 60 osoba, dok je 200 povredjeno. Većina stradalih je dobne starosti izmedju osam i 15 godina.

2014 – Gradjanima Rumunije i Bugarske su, posle sedam godina od priključenja EU, ukinute i poslednje restrikcije za zapošljavanje u devet zemalja Unije u kojima su primenjivane (Nemačka, Austrija, Belgija, Španija, Francuska, Velika Britanija, Luksemburg, Malta i Holandija).

2019 – SAD i Izrael su zvanično izašli iz Agencije UN za obrazovanje, nauku u kulturu (Unesko), posle procesa pokrenutog pre godinu dana zbog zabrinutosti da je ta organizacije pristrasna protiv Izraela.

2024 – Građanima Kosova uveden je bezvizni režim za putovanja unutar EU Šengenske zone; Na teritoriji Srbije je omogućeno slobodno kretanje vozila sa kosovskim, „RKS“ registrarskim oznakama.

2024 – U zemljotresu magnitude 7,5 koji je pogodio zapadni deo Japana, poluostrvo Noto u prefekturi Išikava poginule su 202 osobe. Potres je razorio uski pojas dug oko sto kilometara u Japanskom moru, izazivajući klizišta i rušeći zgrade i puteve.

2025 – Petnaest minuta tišine – studentske i akcije građana  kojima se na ulicama   svakodnevno odaje počast stradalima u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, nastavljene su širom Srbije i u prvom danu Nove godine, tačno u 11.52 časova.