Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) sastali su se u Francuskoj da bi razgovarali o rusko-ukrajinskom sukobu i o očigledno dubokim podelama oko američko-izraelskog rata sa Iranom.
Podele su još naglašenije posle ponovljenih žalbi predsednika SAD Donalda Trampa da su američki saveznici ignorisali, ili odbacili zahteve za pomoć u vojnoj operaciji i u suočavanju sa iranskim uzvratnim napadima, uključujući zatvaranje Ormuskog moreuza, važnog međunarodnog plovnog puta.
Državni sekretar SAD Marko Rubio pridružio se svojim kolegama iz G7 (pored SAD tu su i Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan) samo 24 časa posle poslednje runde Trampovih uvreda upućenih NATO i u vreme kada i dalje traje nestabilnost na naftnim tržištima zbog iranskog rata koji ulazi u četvrtu nedelju, uz neizvesnost oko statusa potencijalnih pregovora o okončanju krize.
Većina najbližih saveznika Amerike reagovala je na iranski rat sa dubokom skepsom, što je bilo manifestovano i danas kada su se ministri spoljnih poslova G7 sastali u istorijskoj 12-ovekovnoj opatiji u Vo-de-Serneju, izvan Pariza, gde su apelovali na diplomatsko rešenje za tu situaciju.
Dok su se diplomate okupljale, francuska ministarka oružanih snaga Katrin Votren rekla je da rat na Bliskom istoku nije njihov i dodala da je francuski stav strogo defanzivan.
„Cilj je zaista ovaj diplomatski pristup koji je jedini koji može da garantuje povratak miru. Mnoge zemlje su pogođene i apsolutno je neophodno da nađemo rešenje“, rekla je ona za Europe 1 i CNnews.
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper je rekla da se Britanija takođe zalaže za diplomatski put i priznala da postoje neslaganja sa SAD.
„Mi smo zauzeli pristup podržavanja defanzivne akcije, ali takođe smo zauzeli drugačiji pristup oko ofanzivne akcije koja se dogodila kao deo ovog sukoba“, rekla je Kuper.
Rubio se već suočio sa teškoćama u pokušaju da „proda“ američku strategiju za iranski sukob, ali Trampovi oštri komentari oko toga da zemlje NATO nisu priskočile u pomoć SAD-u i Izraelu, koje je dao tokom jučerašnjeg sastanka vlade, verovatno će još više otežati njegov zadatak.
„Mi smo vrlo razočarani NATO-om zato što nije učinio apsolutno ništa“, rekao je Tramp u komentarima koje je kasnije ponovio Rubio, njegov ministar spoljnih poslova.
Od zemalja G7, pored SAD, Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka i Italija su sve članice NATO, a Japan je jedina članica koja nije u transatlantskoj vojnoj alijansi.
Rubio još mora da radi na tome da izgladi stvari sa saveznicima kao što su oni u Evropi koji su bili suočeni sa kritikama ili otvorenim pretnjama Trampa i drugih u njegovoj republikanskoj administraciji.
Evropljani su još ljuti na Trampa zbog ranijih zahteva za preuzimanje Grenlanda od saveznice Alijanse, Danske i zabrinuti su oko američke podrške Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Sukob na Bliskom istoku dodao je još jednu tačku tenzija.
„Danas na G7 ponovio sam da je predsednik Tramp posvećen postizanju primirja i dogovora za rusko-ukrajinski rat što je pre moguće“, napisao je Rubio u objavi na mreži Iks uz sliku susreta sa svojim kolegama.
Tramp se žalio da nije mogao da prikupi podršku za rat koji on vodi u Iranu i da su NATO i većina drugih saveznika odbili njegove pozive da pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza gde je iranska blokada poremetila isporuke nafte što je uticalo na skok cena energenata.
„Mi smo tu da zaštitimo NATO, da ga zaštitimo od Rusije, ali oni nisu tu da zaštite nas“, rekao je Tramp juče.
Pre izjava američkog lidera generalni sekretar NATO Mark Rute ponovio je da su članovi Alijanse povećali izdvajanje za odbranu, što je Tramp tražio i rekao je da su Evropa i Kanada bile previše zavisne od američke vojne sile ali i dodao da je nastupila promena takvog stava.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.