Ministar spoljnih poslova Srbije u Savetu bezbednosti: Za očuvanje poretka zasnovanog na Povelji UN

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je u sredu govorio u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na visokom nivou na temu „Očuvanje ciljeva i principa Povelje UN i jačanje međunarodnog sistema sa UN u centru“ i ocenio da je to „tema od suštinskog značaja za budućnost međunarodnog poretka i očuvanje mira u svetu“.

Svet se, ocenio je on, „danas nalazi usred geopolitičkog uragana u kojem se oružani sukobi, humanitarne krize, ekonomska i energetska nestabilnost, kao i duboka kriza poverenja u međunarodne institucije, stapaju u opasan vrtlog koji preti da proguta same temelje međunarodnog poretka“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

„Međunarodno pravo sve više ustupa mesto sili, interesima i geopolitičkim konfrontacijama. Ono što posebno zabrinjava jeste da ovaj proces sve manje deluje kao privremena kriza, a sve više kao sistemski kolaps postojećeg poretka“, ocenio je Đurić.

Upravo zato, kako je naglasio, ova posebna debata Saveta bezbednosti na inicijativu Kine koja predsedava tim telom u maju, „zadire u samu suštinu očuvanja kredibiliteta međunarodnog poretka zasnovanog na Povelji UN“ jer „ako taj dokument prestane da bude univerzalni pravni i moralni kompas međunarodnih odnosa, svet će se vratiti logici sile, sfera uticaja i pravu jačeg“.

„Povelja UN nije smišljena kao dokument koji se primenjuje selektivno: ili će važiti jednako za sve, ili više neće važiti ni za koga“, kazao je Đurić i nastavio da „za Republiku Srbiju to nije apstraktna tema“ jer „među onima smo koji su iz prve ruke iskusili posledice rušenja osnovnih principa Povelje UN“.

„Za nas je Pandorina kutija urušavanja međunarodnog prava otvorena 1999. godine agresijom protiv naše zemlje, sprovedenom bez odluke Saveta bezbednosti UN“, ukazao je Đurić.

Podsetio je na reči Voltera Džej Roklera, američkog pravnika i nekadašnjeg tužioca na Nirnberškom procesu, koji je ocenio da je taj čin 1999. godine „iscepao osnovne odredbe Povelje UN i drugih konvencija i ugovora i predstavljao najdrskiji čin međunarodne agresije još od Drugog svetskog rata“.

Đurić je naglasio da je „tada pokazano da sila može biti iznad prava, da se Savet bezbednosti može zaobići kada njegove odluke ne odgovaraju moćnima, kao i da suverenitet i teritorijalni integritet nisu nepovredivi ako postoji dovoljno političke i vojne moći da se pregaze“.

„To nije narušilo samo mir u jednoj državi, već je duboko uzdrmalo same temelje međunarodnog pravnog poretka. Jer, onog trenutka kada pokažete da se Povelja UN ne primenjuje jednako na sve, niko više ne može uverljivo tvrditi da su principi međunarodnog prava univerzalni i nedeljivi. Jednom kada se neki princip prvi put prekrši, on prestaje da bude princip. Pravila koja se primenjuju selektivno prestaju uopšte da budu pravila“, upozorio je Đurić.

Ministar je podsetio da je rat 1999. godine okončan usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, pravno obavezujućeg dokumenta za sve države članice UN.

„Principi suvereniteta i teritorijalnog integriteta jasno su ugrađeni u tu rezoluciju. Ipak, ona je postala jedan od najkršenijih i najignorisanijih dokumenata koje je ovo uvaženo telo ikada usvojilo“, kazao je Đurić.

Republika Srbija, rekao je, „veruje da UN moraju da ostanu nezamenljiv centar međunarodnog poretka, ne zato što su savršene, već zato što ne postoji kredibilna alternativa sistemu zasnovanom na univerzalnim pravilima i ravnopravnom učešću svih država“.

„Odgovor na krizu multilateralizma nije traženje novih formula, već hrabrost da se vratimo onome o čemu smo zajedno postigli dogovor. Multilateralizam koji danas branimo, nije stvoren u vremenima mira i komfora, već je nastao iz pepela dva katastrofalna svetska rata i iz stradanja naroda koji su platili najvišu cenu za slobodu“, rekao je Đurić i podvukao da „Republika Srbija tu cenu dobro poznaje“.

Đurić je podsetio da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila 1,3 miliona ljudi, što je gotovo 26 odsto tadašnjeg stanovništva, a ubzo je Drugi svetski rat odneo više od milion života.

Kazao je da sada, u vremenu dubokih globalnih promena, sve više međunarodnih organizacija preispituje svoje mehanizme rada, nastojeći da se modernizuje i prilagodi novim okolnostima, te i UN.

„Ukoliko želimo da UN zadrže svoj autoritet i kredibilitet, verujem da je potrebno revitalizovati sistem Ujedinjenih nacija“, a „jedna od perspektiva jeste reforma Saveta bezbednosti UN, kako bi bio reprezentativniji i bolje prilagođen današnjoj realnosti“, naglasio je Đurić.

Taj proces, kako je ukazao, mora da bude zasnovan na što širem konsenzusu država članica, kao i na većoj zastupljenosti zemalja u razvoju, posebno Afrike.

„Polazeći od potrebe za uravnoteženijom i inkluzivnijom regionalnom zastupljenošću, smatramo da bi svaki budući model reforme Saveta bezbednosti trebalo da uključi i dodatno mesto za grupu istočnoevropskih država“, naglasio je Đurić i dodao da „nijedna institucionalna reforma neće biti dovoljna bez istinskog povratka poštovanju Povelje UN“.

Ministar je istakao da će Srbija nastaviti da se zalaže za „svet zasnovan na pravu, a ne na sili, za svet u kojem pravila važe jednako za sve i u kojem Povelja UN nije politički instrument, već univerzalni temelj međunarodnog poretka“.

„Republika Srbija ostaje posvećena Povelji UN koja nas vodi u odnosima sa svim zemljama sveta, bilo velikim ili malim, geografski udaljenim ili susednim“ rekao je ministar i naglasio da „posvećenost vrednostima mira, bezbednosti, prijateljskih odnosa i ekonomskog i socijalnog napretka karakteriše i našu politiku prema svetu i našu politiku prema regionu Zapadnog Balkana“.

„Budite uvereni da će Srbija ostati stub odbrane Povelje UN i najsnažniji bedem mira, kako na međunarodnom planu tako i na Zapadnom Balkanu, iako se ponekad suočava sa nedostatkom odgovornosti drugih“, rekao je Đurić.