Ministar pravde: Izmene Krivičnog zakonika usklađuju nas sa EU praksom, nemaju veze s protestima

Ministar pravde Nenad Vujić kazao je danas da predlozi izmena Krivičnog zakona koji se odnose na blokade saobraćajnica imaju za cilj da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, te dodao da građani imaju pravo da protestuju, ali da ne treba nikoga da sprečavaju da se slobodno kreće.

Ministar je gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) kazao da predložene izmene nemaju veze sa trenutnom situacijom u zemlji.

Po njegovim rečima, u Engleskoj je u februaru doneta presuda kojom su osobe koja su blokirale put u prvostepenom postupku osuđena na pet godina zatvora, a u žalbenom postupku na četiri godine.

Nacrtom izmena Krivičnog zakonika planirana je i izmena člana 290 kojom se uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva protivno propisima.

Upitan da prokomentariše kritike javnosti koje se odnose na predlog zakonodavca da svako ko putem interneta učini dostupnim materijal, koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja nekih krivičnih dela, bude kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine, ministar je rekao da u velikom broju zemalja postoje takve odredbe.

Kazao je da je taj predlog napisan zbog pucnjave koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 2023. godine i da je želja zakonodavca, između ostalog, da zaštiti maloletnike od regrutovanja u terorističke organizacije i sekte.

Na pitanje zbog čega je predloženo uvođenja krivičnog dela obljuba bez pristanka, Vujić je kazao da država želi da zaštiti sve žene koje su preživele seksualno nasilje.

Po njegovim rečima, u javnosti postoji pogrešan utisak da država želi da ukine krivično delo silovanje.

„Ovo je novo krivično delo i na taj način proširujemo krug lica koja su zaštićena. Praksa je pokazala da postoji grupa žena koje ostaju bez zaštite pošto je za silovanje potrebno dokazati silu i pretnju. Kod objube bez pristanka je važno odsustvo pristanka“, kazao je ministar.

Dodao je da će, ako taj predlog bude prihvaćen, biti dovoljno da žena na sudu kaže da nije dala pristanak i da će se na taj način ubrzati sudski postupci.

Ministarstvo pravde predložilo je izmenu Krivičnog zakonika u kome bi se uvela kvalifikacija obljuba bez pristanka, koja predstavlja „blaži“ oblik silovanja, a za to delo je predviđena zatvorska kazna od tri do dvanaest godina.

U toku je javna rasprava povodom izmena i dopuna Krivičnog zakonika koja će trajati do 1. oktobra, a ministar je pozvao sve zainteresovane da se uključe u taj proces.