Evropa može da smanji zavisnost od SAD u oblasti digitalizacije, ali to neće biti lako u oblasti jedinstvenog evropskog digitalnog plaćanja, koje uprkos upozorenjima praktično ne postoji, piše danas nemački dnevnik Merkur.
Dnevnik piše da za Evropsku uniju zavisnost od američkih sistema platnih kartica postaje još akutnija u mandatu „ćudljivog i nepredvidivog“ predsednka Donalda Trampa, i njegovih sankcija državama, institucijama i pojedincima.
Merkur piše da bi ta logika pritiska potencijalno preko mreža elektronskog plaćanja mogla da utiče na evropsku svakodnevnicu.
„I upravo u tome je boljka evropskog suvereniteta: EU do danas nema prekogranično digitalno sredstvo plaćanja koje bi svugde funkcionisalo. Nemac koji u evropskom inostranstvu želi da plati u restoranu, ne može da izbegne američke sisteme plaćanja Visa ili Mastercard. U onlajn trgovini to je PayPal“, piše dnevnik.
List piše da je to što deluje kao savršeni komfor ustvari strateški rizik, na koji godinama upozorava i Evropska centralna banka (ECB).
Prema podacima ECB, gotovo dve trećine kartičnog plaćanja u evrozoni obavlja se preko preduzeća koja nisu iz Evrope, a čak 13 članica zone evra je u potpunosti upućeno na međunarodne sisteme plaćanja karticom.
Merkur piše da to nije slučajnost, nego rezultat višedecenijskih propusta. „Evropske banke nisu nikada nacionalne sisteme poput Žirokarda (Girocard) umrežile u jedinstvenu evropsku mrežu“, piše dnevnik.
Pokušaji da se to učini uglavnom su propadali zbog nespromnosti bankara kojima, piše Merkur, „taj poslovni model nije bio dovoljno isplativ“. Dodaje da su se kao veoma teški ispostavili i pregovori o zajedničkim ulaganjima i okvirnim uslovima.
Na političkom nivou, EU je tu temu dugo tretirala kao „industrijski projekat“, i više se bavila regulativom nego jasnom infrastrukturom.
Evropska komisija je tek u jednoj strategiji iz 2020. izričito kao cilj navela razvoj jedinstvenog evropskog sistema plaćanja, ali su proteklih godina kompanije iz SAD širenjem mreže plaćanja uvećale svoju nedostižnu prednost.
Dnevnik piše da evropske banke od 2020 godine rade na Evropskoj inicijativi za plaćanje (EPI) i njenom servisu za plaćanje Wero, ali da je i Wero 2024. godine izbačen na tržište ne kao protivteža Visi ili Mastercardu, nego u prvom redu kao „elektronski novčanik“ za plaćanja sa mobilnog, na mobilni telefon.
Merkur dodaje i da su uz pomoć Wera od kraja 2025. godine moguća i onlajn plaćanja, ali da taj sistem za sada nije naišao na posebno interesovanje velikih trgovina.
Upravo u tom cilju EU razvija i digitalni evro, koji treba da garantuje da ne može neka treća zemlja ili subjekat da „isključi“ digitalna plaćanja, ali bi digitalni evro trebalo da bude funkcionalan tek 2029. godine, podseća Merkur.
I tu otpor ponovo delom pružaju banke koje smatraju da su su troškovi razvoja digitalnog evra od šest milijardi evra u roku od četiri godine previsoki, a zaštitnici potrošača brinu zbog visokih kriterujuma zaštite ličnih podataka, piše Merkur.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.