Marta Kos je bila, videla i otišla

Proevropska elita u Srbiji je očekivala od Marte Kos čvrstu ruku i daleko strožiji pristup nego što su ga pokazivali prethodni komesari na toj poziciji Oliver Varhelji i Johanes Han.

Većinska Srbija nije pak očekivala ništa posebno, samo nastavak strateškog pravca spoljne politike „učlanjivanja“ u EU kakvo traje od 2012 i dolaska Vučića na vlast.

Jedini ko se oglasio sa stavom da se taj strateški pravac treba promeniti, i da sa EU treba sarađivati bez članstva i pristupanja je Novi DSS Miloša Jovanovića.

Tri dana posle sastanka koje je Marta Kos imala u srpskom parlamentu oglasila se i proruska poslanička grupa Branimira Nestorovića, ali više ljuteći se što su im mediji pogrešno preneli imena, nego zato što su imali nešto protiv da razgovaraju, kao što i jesu, sa evropskom komesarkom.

Tu je upravo i suština ove posete, a to je njena važnost za unutrašnja previranja u Srbiji.

Marta Kos je pokazala svu veštinu evropske diplomatije, uspevši tokom posete da zastupa podršku studentima u blokadi i da tvrdi da su njihovi zahtevi istovetni sa zahtevima Evropske unije, ali i da se ipak sretne sa studentima bliskim vlasti, koji se protive blokadama.

A to je upravo držanje pozicije EU kao glavnog političkog faktora i unutar Srbije, bez koga nema unutrašnjeg društvenog usmeravanja, koje na površini ima često dosadni odjek zvani sloboda medija, slobodni izbori, vladavina prava…

Nimalo pak nije monotono, kad se čuje, da ukoliko bi u Beogradu na vlast došla politika koja bi prekinula pregovore sa EU, da bi sredstva opredeljenja za Srbiju, otišla nevladinim organizacijama.

Niti kada se uoči posete u intervjuu za RSE kaže da je Srbija non pejperom iz decembra 2024. mnogo obećala i da treba videti koliko je ispunila. Prema medijskim uvidima Beograd je obećao potpuno usklađivanje sa EU, uključujući i oko Ukrajine, ako bude primljen u članstvo 2026.

Najzad, poseta Marte Kos, imala je za nas i jedno poučno lekovito dejstvo na simboličkoj ravni, za posttraumatsku i postjugoslovensku politiku, danas reflektovanu u tome da se o našoj evropskoj budućnosti pitaju slovenački i hrvatski političari.

Ono ruganje srpskih nacionalista devedesetih Slovencima kao „bečkim konjušarima“, oni bojkoti slovenačke robe, sada se vratilo tako da predsednik Srbije Vučić, koji je i sam, kao mlad političar, u to vreme, pripadao nacionalističkim krugovima, smerno, protokolarno i državnički dočekuje Martu Kos, evropsku komesarku iz Slovenije. A, ona je bila, videla i otišla nazad u Evropu.