Manojlović je u autorskom tekstu za nedeljnik Radar naveo da je situacija nastala zbog pretnji američkim sankcijama ruskim kompanijama predstavljala ozbiljnu krizu za energetsku bezbednost Srbije, ali da je istovremeno otvorila prostor da država zakonito i po tržišnim uslovima povrati kontrolu nad jednom od ključnih energetskih kompanija u zemlji.
„Cela situacija oko NIS-a i sankcija bila je ozbiljna kriza, ali je na kraju otvorila istorijsku šansu koju Srbija propušta“, istakao je Manojlović.
On je podsetio da su Sjedinjene Američke Države još pre oko godinu dana najavile mogućnost uvođenja sankcija ukoliko ruske kompanije ne izađu iz vlasničke strukture NIS-a, što je u jednom trenutku pretilo da dovede do paralize rada kompanije i poremećaja na tržištu nafte u Srbiji.
Prema njegovim rečima, ključni momenat nastupio je kada je postignut dogovor da do prodaje dođe, jer je tada Srbija, na osnovu sporazuma potpisanog sa Gaspromom 2008. godine, imala pravo preče kupovine udela u NIS-u.
„Ugovor jasno garantuje da, ukoliko ruska strana odluči da proda NIS, Srbija ima pravo da po istoj ceni i pod istim uslovima otkupi većinski paket akcija“, naveo je Manojlović.
Manojlović je ocenio da se javna rasprava u Srbiji svela na pitanje nacionalizacije, iako to, kako je istakao, nije bilo ni neophodno, ni racionalno.
„Nacionalizacija bi značila arbitražu, gubitak spora i ozbiljnu finansijsku i reputacionu štetu. Pravo preče kupovine je upravo suprotno – institucionalni mehanizam za zaštitu interesa države“, naveo je on.
Povećanje vlasničkog udela Srbije u NIS-u za oko pet procenata, koje je najavljeno nakon dogovora Rusa sa MOL-om, po rečima Manojlovića ima pre svega simboličan karakter.
„Osim propagandnog efekta, povećanje vlasništva od pet procenata ne znači mnogo iz ekonomskog i upravljačkog ugla“, naveo je on.
Govoreći o budućnosti Rafinerije u Pančevu, kojaje u vlasništvu NIS-a, Manojlović je izrazio sumnju u dugoročne namere novog većinskog vlasnika.
„MOL već ima rafinerije u Mađarskoj i Slovačkoj, kao i značajan udeo u rafineriji u Hrvatskoj, što otvara pitanje da li imaju interes da razvijaju i četvrtu rafineriju u regionu“, istakao je.
Kako je dodao, izjave zvaničnika da je obezbeđen nastavak rada Rafinerije u Pančevu ne otklanjaju sumnje, posebno imajući u vidu da Srbija nije potpisnik ugovora između ruskih i mađarskih kompanija.
„Ako država nije iskoristila pravo iz ugovora koji je sama potpisala, postavlja se pitanje kako će insistirati na poštovanju ugovora u kome nije potpisnik“, naveo je Manojlović.
Ocenio je da je Srbija propustila priliku da povrati kontrolu nad strateški važnim energetskim sektorom u trenutku osetljivih međunarodnih prestrojavanja, ali i da zadrži profit u zemlji.
„Da je Srbija bila vlasnik NIS-a, celokupan profit ostajao bi u zemlji. Samo u 2022. godini profit NIS-a iznosio je 92,4 milijarde dinara“, ukazao je Manojlović i dodao da je propuštanje prava preče kupovine „istorijski promašaj države“ jer je to odluka koja će imati dugoročne posledice po energetsku bezbednost i ekonomiju Srbije.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.