Mađarska otvorila dosije bivše Državne bezbednosti, objavljivanje dokumenata trajaće do februara

 Mađarska je danas, 36 godina nakon promene političkog sistema, počela da objavljuje dokumentaciju nekadašnje komunističke državne bezbednosti, čime će javnosti biti omogućen uvid u evidencije osoba koje su bile u njenom fokusu, kao i u podatke o potencijalnim saradnicima tajnih službi, objavio je mađarski portal Telex.

Objavljivanje dokumenata počelo je na Dan sećanja na gušenje Mađarske revolucije iz 1956. godine, a istovremeno je pokrenut internet portal Nyitottaktak.hu, na kojem građani mogu da pretražuju dostupne evidencije po imenu, datumu rođenja i adresi.

Na predstavljanju projekta u Istorijskom arhivu državne bezbednosti (ABTL) učestvovali su premijer Mađarske Peter Mađar, ministarka pravde Marta Gereg, ministar zadužen za društvene odnose i kulturu Zoltan Tar, kao i ministar u kabinetu premijera Balint Ruf.

Kako je objašnjeno, na portalu neće biti objavljen jedinstven spisak doušnika, već baza podataka koja obuhvata različite kategorije osoba evidentiranih u nekadašnjem bezbednosnom aparatu. Zbog toga pronalaženje nečijeg imena u evidenciji ne znači automatski da je ta osoba bila doušnik ili da je dostavljala izveštaje o drugim ljudima.

Prvi paket obuhvata tri vrste dokumentacije: podatke sa magnetnih traka, takozvane B-dnevnike i kartone poznate kao kartoni šest.

Magnetne trake sadrže podatke iz mrežne evidencije državne bezbednosti, koja obuhvata oko 58.000 imena, ali ne i izveštaje, fotografije ili drugu prateću dokumentaciju. U toj evidenciji nalaze se i osobe koje su bile predmet interesovanja službi, ali nikada nisu postale njihovi saradnici.

B-dnevnici, kojih je sačuvano pet, sadrže evidenciju o regrutovanju saradnika u periodu od 1957. do 1962. godine i približno 25.000 imena. Ni ti dokumenti ne omogućavaju pouzdan zaključak o tome da li je neko zaista sarađivao sa službom i kakav je bio obim te saradnje.

Najviše podataka pružaju takozvani kartoni šest, na kojima su, pored ličnih podataka, zanimanja i radnog mesta, zabeleženi vreme i način regrutovanja, razlozi za saradnju, period tokom kojeg je osoba bila evidentirana, kao i ime operativnog službenika koji je sproveo regrutovanje.

Ipak, ni postojanje takvog kartona ne dokazuje samo po sebi da je osoba aktivno dostavljala informacije. Neki ljudi su odbili saradnju, dok su drugi davali neupotrebljive ili nepotpune informacije.

Za utvrđivanje stvarne uloge pojedinca važni su radni dosijei, u kojima su se nalazili konkretni izveštaji. Oni neće biti u celosti javno dostupni, prvenstveno zbog zaštite osoba koje su bile predmet nadzora i predstavljale žrtve tadašnjeg režima. Istraživači i članovi porodica zainteresovanih osoba moći će da zatraže uvid u odgovarajuću dokumentaciju.

Izveštaji će biti anonimizovani tako da identiteti osoba koje su bile predmet praćenja ne budu javno otkriveni, dok će sami zainteresovani moći da prepoznaju da li se dokumenti odnose na njih.

Vlasti su najavile da će do 25. februara postepeno biti objavljivani i dosijei o regrutovanju, koji bi trebalo da pruže najpotpuniju sliku o delovanju pojedinih saradnika. U njima se mogu nalaziti podaci o tome kako su službe pratile određenu osobu, pokušavale da pronađu njene slabosti i privole je na saradnju, ali i o tome da li je ona odbila regrutovanje ili aktivno sarađivala.

Obrada i digitalizacija tog materijala traju duže jer je reč o približno milion stranica dokumentacije. 

Arhiv trenutno raspolaže sa oko 9.000 dosijea o regrutovanju, a nedavno je od bezbednosnih službi preuzeo još oko 1.000. Očekuje se da bi dodatni dokumenti mogli biti objavljeni nakon revizije njihove tajnosti.

Prema procenama, u periodu vladavine komunističkih režima Mađarske, u vreme Rakošija i Kadara, ukupno je bilo između 150.000 i 160.000 osoba koje su na različite načine bile deo mreže državne bezbednosti. U okviru sadašnjeg procesa očekuje se objavljivanje oko 60.000 imena.

Značajan deo dokumentacije nije sačuvan. Najveći gubici nastali su tokom najrepresivnijeg perioda komunističke diktature, tokom revolucije 1956. godine, ali i uoči promene političkog sistema. Pretpostavlja se da je deo dokumenata uništen, dok se za sudbinu drugih ne zna.

Mađarske vlasti smatraju da će otvaranje arhiva pomoći boljem razumevanju funkcionisanja komunističke diktature i zloupotrebe ličnih podataka građana.

Premijer Peter Mađar je tokom predizborne kampanje više puta obećao objavljivanje dosijea, dok je ministar Balint Ruf naveo da je razotkrivanje zločina prethodnih režima jedan od prioriteta vlade.

Zbog mogućih porodičnih i društvenih posledica, vlada je najavila i pokretanje telefonske linije za psihološku podršku, kao i izradu vodiča za suočavanje sa otkrićima o eventualnoj saradnji članova porodice sa nekadašnjom državnom bezbednošću.

Ujedno će biti formirano interdisciplinarno stručno telo koje će se baviti društvenim posledicama objavljivanja arhivske građe, piše Telex.