Nosilac liste Sandžačke demokratske partije (SDP) na jučerašnjim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, Rasim Ljajić, izjavio je danas da su sve većinski bošnjačke stranke u Srbiji žrtve "referendumskog cunamija" i da je to bilo glasanje protiv, a ne za nekoga.
„Drugim rečima, i Bošnjaci u Sandžaku su glasali većinski protiv (Aleksandra) Vučića i mi toj referendumskoj atmosferi nismo mogli da se odupremo. Izlazimo iz ovoga preživeli, ranjeni, ali preživeli“, rekao je Ljajić za sarajevski Avaz.
Ljajićeva stranka osvojila je jedan mandat, kao i SDA Sandžaka, dok je SPP završila ispod cenzusa.
„Ne mogu reći da je potpuni neuspeh, iako su naša očekivanja bila daleko veća, ali nijedna stranka nije prešla cenzus osim manjinskih stranaka. Ostajemo u nekoj igri, očekivali smo više mandata s obzirom na kampanju koju smo imali i na veliku posećenost skupova, ali sve to je palo u vodu na dan glasanja, kada su ljudi gotovo plebiscitarno izlazili na izbore i glasali za Studentsku listu“, kazao je Ljajić.
Dodao je da su u Sandžaku „ljudi glasali za ljude za koje ne znaju ko su, ne znaju ljude sa te liste, ali su glasali isključivo zbog toga da Vučić ode s vlasti“.
„Mi nismo imali odgovor na taj ambijent“, ocenio je Ljajić, dodavš da je jedina satisfakcija to što je njegova stranka „preživela“ i što je imala skoro jednako glasova kao SDA Sandžaka i SPP zajedno.
Ocenio je da su između dva glavna bloka na izborima u referendumskoj atmosferi svi ostali bili nevidljivi ili birače nisu dovoljno uverili da im ukažu poverenje.
Ukazao je da će manjine sada imati manji uticaj na odlučivanje, pogotovo jer Studentska lista ima samostalnu većinu.
„Očekivanje je bilo da će razlika između dva bloka biti manja i da bi tu manjine mogle da imaju značajnu ulogu. Zbog ovakvog rasporeda političkih snaga, uticaj manjina u političkom smislu je skoro irelevantan. One mogu i da budu dio te neke većine, ali samo kao dekor“, ocenio je Ljajić.
Na pitanje šta se može očekivati od Studentske liste, koja je heterogena i u kojoj sigurno ima i onih koji su za Rusiju i onih koji su za Evropsku uniju (EU), a do sada se nisu izjašnjavali o tim temama, Ljajić je odgovorio da se samo manjina mešu njima zalaže za EU.
„Politička promena se desila, a da li se desila promena u vrednosnom ili društvenom smislu, sumnjam…. To je posledica toga što je politički život u Srbiji uništen, stranke su uništene i niko živ ne može da pogodi šta će se desiti“, ocenio je on.
Po njegovim rečima, jedna solucija je da to može da opstane, da se od relevantnih stručnjaka formira neka vlada, a druga je da iz studentskog pokreta nastane više političkih stranaka.
Ljajić smatra da neće biti značajnijih iskoraka ni u spoljnoj politici Srbije uopšte, ni u njenom odnosu prema regionu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.