U saopštenju se navodi da vlast, suočena sa padom motivacije sopstvenih članova i aktivista, pokušava da političku energiju nadomesti šatorima, muzikom i besplatnim ručkovima. Autor tvrdi da se poverenje i podrška svode na obrok i nekoliko sati zabave.
Dalje se kaže da šator, klupe i vašarska atmosfera nisu samo dekoracija, već politička estetika sistema, a da je SNS od tog ambijenta napravio politički model. Umesto institucija i javne rasprave, kako stoji u tekstu, afirmiše se lojalnost, masa i poslušnost.
Ašanin zaključuje da šator nije folklor, već izraz društvenog poretka zasnovanog na brojnosti i kontroli, a ne na kritičkom mišljenju. U saopštenju se postavlja i pitanje odakle se finansira takav sistem, uz dilemu da li novac dolazi iz preplaćenih gradskih projekata koje na kraju plaćaju građani.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.