U saopštenju se navodi da vlast, suočena sa padom motivacije sopstvenih članova i aktivista, pokušava da političku energiju nadomesti šatorima, muzikom i besplatnim ručkovima. Autor tvrdi da se poverenje i podrška svode na obrok i nekoliko sati zabave.
Dalje se kaže da šator, klupe i vašarska atmosfera nisu samo dekoracija, već politička estetika sistema, a da je SNS od tog ambijenta napravio politički model. Umesto institucija i javne rasprave, kako stoji u tekstu, afirmiše se lojalnost, masa i poslušnost.
Ašanin zaključuje da šator nije folklor, već izraz društvenog poretka zasnovanog na brojnosti i kontroli, a ne na kritičkom mišljenju. U saopštenju se postavlja i pitanje odakle se finansira takav sistem, uz dilemu da li novac dolazi iz preplaćenih gradskih projekata koje na kraju plaćaju građani.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.