Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Prema proceduri koja je usvojena u junu 2024. godine, nemački poslodavci od agencije za zapošljavanje traže prethodno odobrenje, a radnici sa Zapadnog Balkana sa kojia su sklopili ugovor o radu zatim sa tim ugovorom i dozvolom po ubrzanoj proceduti u konzularnim predstavništvima dobijaju neophodne isprave.
U junu 2024. godine je povećan i godišnji kontingent takvih radnih dozvola na 50.000.
Nemačka agencija za zapošljavanje je obavestila poslodavce da je do početka decembra dodeljeno svih 50.000 radnih dozvola i da će svi budući zahtevi za ovu godinu biti odbijeni.
Ti odbijeni zahtevi neće automatski biti preneti u sledeću godinu, već će poslodavci morati da podnesu novi zahtev, ali taj novi zahtev, za sledeću godinu, mogu da podnesu već u decembru.
Posebna Zapadnobalkanska regulativa odnosi se na radnike iz Albanije, Bosne i Hercegodine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
Međutim, vladajuća nemačka koalicija demohrišćana (CDU i CSU) i socijaldemokrata (SPD) u koalicionom sporazumu je dogovorila da broj od 50.000 beneficiranih zahteva za radnike sa Zapadnog Balkana ponovo bude prepolovljen, što je uglavnom naišlo na kritike udruženja poslodavaca.
Posebno se takvom planu usprotivilo Nemačko udruženje hotelijerstva i ugostiteljstva (DEHOGA), koje je saopštilo da su ugostiteljstvu i dalje potrebni motivisani radnici i da bi broj radnih dozvola po Zapadnobalkanskoj regulativi čak trebalo i povećati i proširiti i na druge zemlje.
DEHOGA je navela i da zabrinutost da bi strani radnici mogli da opterete nemački socijalni sistem nije opravdana, pošto Zapadnobalkanska regulativa podrazumeva da radnici dolaze sa važećim ugovorom o radu koji im obezbeđuje egzistenciju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.