U Srbiji se u poslednjim godinama javlja zabrinutost zbog sve veće kontrole nad medijima, što neki građani i analitičari upoređuju s propagandnim metodama koje su karakterisale nacističku Nemačku pod Hitlerom. Ovakva poređenja zasnivaju se na primetnim elementima propagande, kontrole informacija i smanjenju prostora za kritičke stavove u javnosti.
Kontrola medija i uloga propagande
U nacističkoj Nemačkoj, Ministarstvo za narodnu prosvetu i propagandu pod vođstvom Josepha Goebbelsa u potpunosti je kontrolisalo medije, filmove i štampu, usmeravajući sadržaje ka podršci nacističkoj ideologiji i suzbijanju svakog opozicionog mišljenja. Hitler je shvatao moć medija u oblikovanju javnog mnjenja i koristi se njime da učvrsti svoju vlast, promoviše ekstremne ideologije i kontroliše misli građana.
U Srbiji, iako daleko od nivoa totalitarne kontrole nacističkog režima, mnogi analitičari primećuju zabrinjavajuće prakse koje suprotstavljaju pluralizmu mišljenja. Mnogi televizijski kanali i štampani mediji pod snažnim su uticajem vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), što se ogleda u načinu izveštavanja o političkim događajima, u favorizovanju vlade i marginalizaciji opozicionih glasova. Mnogi smatraju da su ovakvi oblici kontrole slični Hitlerovom sistemu cenzure i propagande – makar u svojoj nameri da oblikuju javnu svest prema interesima vladajuće strukture.
Zatvaranje prostora za kritičke glasove i uticaj na javno mišljenje
Pročitajte još...
U nacističkoj Nemačkoj, svaki izraz kritike bio je surovo kažnjen. Iako Srbija nominalno zadržava slobodu govora, brojni mediji, kao i novinari, suočavaju se sa pritiscima i pretnjama kada pokušavaju da izveštavaju kritički o vladi. Mnoge novinarske organizacije upozoravaju na cenzuru i samocenzuru kao prisutan problem u novinarstvu Srbije.
Na primer, istraživačke priče koje ukazuju na korupciju ili zloupotrebu moći često nailaze na prepreke pri objavljivanju ili su potisnute u margine društvenih mreža, dok se na nacionalnim kanalima plasiraju sadržaji koji su usmereni na promociju aktivnosti vlade i njene partije. Slično Hitlerovoj upotrebi medija, ovakve taktike utiču na kreiranje slike „poželjnog mišljenja“ i oblikuju percepciju javnosti u korist vladajuće strukture.
Zabrinutost za demokratiju: lekcije iz prošlosti
Dok Srbija nominalno zadržava institucije demokratskog sistema, učestali primeri medijske kontrole i političke pristrasnosti bude zabrinutost da bi pritisak na slobodu medija mogao uticati na osnovne demokratske principe. Demokratija se zasniva na pluralizmu mišljenja, što podrazumeva pravo građana da budu informisani iz različitih izvora, uključujući one koji su kritični prema vlastima.
Povlačenje paralela između Hitlerovog režima i današnje Srbije ima za cilj podsećanje na opasnosti koje nastaju kada vlast preuzme kontrolu nad informativnim sistemima. U nacističkoj Nemačkoj, ta kontrola dovela je do radikalne represije i društvenih tragedija. U Srbiji, iako nije dostignut nivo totalitarizma, povlačenje lekcija iz prošlosti upozorava na to koliko je važno čuvati slobodu medija kao temelj demokratskog društva.
Zaključak je da, iako Srbija ne poseduje elemente ekstremnog totalitarizma kao nacistička Nemačka, zabrinutost zbog propagande i kontrole informacija opravdano ukazuje na važnost zaštite slobode medija. Demokratija zahteva transparentnost, slobodan protok informacija i pluralizam mišljenja – vrednosti koje bi Srbija trebalo da očuva kako bi nastavila napredak ka stabilnoj, modernoj demokratskoj državi.
