Ko je novi predsednik Rumunije Nikušor Dan?

Proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan pobedio je danas u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, prema gotovo konačnim rezultatima. Kandidat ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji Đorđe Simion, priznao je kasno sinoć poraz u drugom krugu izbora, prenosi danas.rs.

„On (Dan) je pobedio na izborima, rumunski narod je izrazio svoju volju“, rekao je Simion koji je obećao da će „nastaviti borbu“.Ko je Nikušor Dan?

Nikušor Dan pažljivo bira reči dok govori, kao da sudbina civilizacije zavisi od svake izgovorene rečenice.Ali možda je upravo on najbolja nada Zapada da zadrži Rumuniju, piše Politico.

Gradonačelnik Bukurešta, borac protiv korupcije, 55. godišnji Nikušor Dan, kandidovao se za predsednika šeste najmnogoljudnije zemlje Evropske unije – izbore koji su već izazvali ustavnu krizu i žestoke reakcije istaknutih figura iz administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Predsednički izbori u Rumuniji, zakazani za decembar prošle godine, otkazani su usled tvrdnji o ruskom mešanju, sumnjivom finansiranju i veoma spornoj kampanji na TikToku, koja je navodno nepošteno izbacila u prvi plan slabo poznatog krajnje desničarskog autsajdera – Kalina Đorđeskua – naklonjenog Moskvi.Potpredsednik SAD-a Džej Di Vens i Trampov saveznik Ilon Mask iskoristili su Rumuniju kao studiju slučaja za, po njihovom mišljenju, zlo evropske politike, osuđujući zabranu kandidature Đorđeskua kao karikaturu demokratije. U intervjuu za Politico u martu ove godine, Dan se odlučuje da ne uzvrati žestoko na američke intervencije, za koje je rekao da su rezultat neinformisanosti.

Ističe da će način na koji se rat u Ukrajini završiti biti veoma važan za buduću bezbednost Rumunije i Evrope.

Za sebe kaže da je antisistemski političar.

„Mislim da ljudi u meni vide kritičara aktuelnog političkog sistema, ali i iskrenost koju ne prepoznaju kod drugih političara. Po mom mišljenju, ličnost je važnija od programa“, kaže Dan.

On zapravo nikada nije želeo da bude političar, ali je na kraju osnovao stranku Savez za spas Rumunije (USR) – iz osećaja da je zemlji potreban novi pravac. Stranku je napustio kako bi postao nezavisni kandidat.

„Da ne radim u politici, bio bih matematičar. Mnogi ljudi ne razumeju da je bavljenje matematikom veoma blisko nekoj vrsti umetnosti, nekoj vrsti književnosti. To je proces otkrivanja i građenja nečega unutar sebe. Naravno da je veoma racionalan, ali proces otkrivanja često uključuje rad sa podsvešću. Ono što me definiše jeste velika radoznalost da spoznam sebe, svet i svoju zemlju“, kaže Dan za Politico.

Osim u Bukureštu, studije matematike izučavao je i u Francuskoj gde odlazi 1992. i pohađa prestižnu École Normale Supérieure, jednu od najuglednijih francuskih grandes škola, gde stiče master diplomu.

Doktorat iz matematike završio je 1998. na Univerzitetu Pariz 13, s tezom „Courants de Green et prolongement méromorphe“ („Grinove struje i meromorfno proširenje“), stoji u zvaničnoj biografiji.

Te godine se vratio u Bukurešt, navodeći kao razloge kulturološke razlike i želju da doprinese promenama u Rumuniji.

Dan je bio jedan od osnivača i prvi administrativni direktor škole zasnovane po modelu francuske École Normale Supérieure, koji funkcioniše u okviru Instituta za matematiku Rumunske akademije. Od 2011. godine bio je profesor matematike na tom institutu.

Godine 1998, Dan je osnovao asocijaciju „Tinerii pentru Acțiune Civică“ („Mladi za građansku akciju“), sa ciljem da okupi hiljadu mladih ljudi koji su želeli da menjaju Rumuniju, što je bio njegov izričit cilj prilikom povratka u zemlju.

Iako nije ostvario sve ciljeve, asocijacija je organizovala dva foruma za mlade koji su studirali u inostranstvu, 2000. i 2002. godine, na koje je došlo nekoliko stotina ljudi. Kao rezultat ovih foruma, osnovana je Asociația „Ad Astra“ (Asocijacija rumunskih istraživača) 2000. godine.

Dan je 2006. godine osnovao asocijajaciju „Spasimo Bukurešt“ kao reakciju na rušenje arhitektonskog nasleđa i izgradnju visokih zgrada u zaštićenim bukureštanskim naseljima, kao i smanjenje broja zelenih površina u Bukureštu.

Asocijacija je bila uključena u mnoge sudske procese, pobedivši u 23 slučaja protiv lokalnih vlasti Bukurešta.

Asocijacija je takođe uspela da izvrši neke promene 2009. godine u zakonu o urbanističkom planiranju.

Dan je 2000. objavio članak u časopisu Dilema u kojem je izrazio svoje odbacivanje „homoseksualnog ponašanja na javnim mestima u Rumuniji“, opisujući to kao „napad na tradicionalne vrednosti“ i „legitimni kolektivni identitet“.