Klimatolog: Francuska je prilagođena klimi koja više ne postoji

Francuski klimatolog Fransoa Žemen (Francois Gemenne) izjavio je danas da Francuska ulazi u klimatsku fazu koja joj je nepoznata jer je prilagođena klimi koja više ne postoji i to je „zastrašujući izazov“, preneo je pariski list Mond (Le Monde) na svom sajtu.

„Potpuno smo nespremni. Zemlja je prilagođena klimi koja više ne postoji. Prilično je zastrašujuće“, rekao je Žemen i dodao da se Francuska suočava sa svojim drugim toplotnim talasom ove godine.

Prema njegovim rečima, treba prevazići ideju da je adaptacija oblik predaje.

„Ranije smo smatrali da je reći tako nešto defetizam, ali je stvarnost takva da ćemo morati da se prilagodimo dok istovremeno smanjujemo emisije gasova sa efektom staklene bašte“, tvrdi stručnjak.

Žemen ističe da je prekoračenje 50 stepeni Celzijusa u Francuskoj sasvim moguće u narednih 20 godina, posebno zato što je Visoki savet za klimu u studiji otkrio da će do 2050. godine biti pet puta više toplotnih talasa.

„Da, moramo uzeti u obzir da bi veći deo leta mogao biti proveden u toplotnom talasu i stoga moramo razmisliti o svemu što možemo da uradimo:prilagodimo zgrade, radno vreme i tako dalje“, rekao je istraživač.

Prema njegovim rečima, ponovljeni toplotni talasi će imati uticaj na pejzaž: reke, planine i vegetaciju.

„Ulazimo u fazu koju još ne poznajemo. Ne smemo to posmatrati kao neizbežnost, već kao zastrašujući izazov“, rekao je Žemen.

Prema njegovim rečima, prioritet je isključivo na zgradama, a Pariz je evropski grad „gde najviše ljudi umire od toplotnih talasa“, jer je grad veoma gusto naseljen, veoma izgrađen i ima veoma malo klimatizacije.

„Nećemo imati izbora u vezi sa klimatizacijom, uprkos njenom uticaju na životnu sredinu. Treba da priznati koristi klimatizaciju u pogledu javnog zdravlja“, rekao je Žemen, koji ponavlja adaptacija prvenstveno usmerena na spasavanje života.

Stručnjak je rekao da je prilično pesimističan u pogledu istinskog kolektivnog buđenja.

„Ne mislim da će toplotni talasi promeniti situaciju, 2022. godine, sa posebno sušnim letom, mislili smo da je ovo velika prekretnica. Nismo uradili apsolutno ništa. Ima priča, ali je glavni izazov za nas istraživače da prestanemo da dajemo samo upozorenja već da počnemo da radimo, pronalazimo i promovišemo rešenja“, rekao je klimatolog.