Jovanovac: Zaboravljena "ekološka bomba" Kragujevca

AUTOR: TAMARA CVETKOVIĆ

Novi požar koji je 30. juna 2025. godine zahvatio deponiju u Jovanovcu ponovo je izneo na površinu jedan od najvažnijih problema Kragujevca – višedecenijski nemar u upravljanju otpadom. Dok se gust dim širio nad gradom, a građani udisali zagađen vazduh bez ikakvih početnih upozorenja nadležnih institucija, postalo je jasno da je Jovanovac „ekološka bomba“ koja otkucava odmah pored novih stambenih naselja i planiranih zabavnih parkova. Ovaj incident nije izolovan slučaj, već posledica dugogodišnjih zanemarivanja, ignorisanih upozorenja i sistemskih propusta – što potvrđuju i glasovi građana i stručnjaka.

Kragujevčani gušeni dimom: Anketni podaci govore sami za sebe

Požar, za koji je JKP „Šumadija“ saopštilo da je nastao usled samozapaljenja otpada izazvanog visokim temperaturama, ugašen je tek nakon gotovo 30 sati borbe, uz angažovanje brojnih vatrogasaca i javnih preduzeća. Iako nije bilo povređenih, posledice po zdravlje građana su očigledne.

Anketa sprovedena na portalu Serbian News Media, u kojoj je učestvovalo više od 1.000 Kragujevčana, slikovito oslikava razmere pogođenosti – gotovo 70% ispitanika izjavilo je da je bilo značajno pogođeno dimom i neprijatnim mirisima sa deponije.

Preciznije, 462 ispitanika (46,2%) navelo je da su „veoma pogođeni“, dok je njih 231 (23,1%) izjavilo da su „umereno pogođeni“. Ovi podaci jasno ukazuju na direktan uticaj deponije na kvalitet života u Kragujevcu.

Kada je reč o rešavanju problema, čak tri četvrtine građana – 748 ispitanika (74,8%) – navodi da se „potpuno slaže“ s tvrdnjom da požar predstavlja ozbiljan ekološki problem koji zahteva hitnu i dugoročnu reakciju gradskih vlasti. Dodatnih 143 ispitanika (14,3%) se „delimično slaže“. Ovi rezultati jasno prenose poruku da građani očekuju konkretne i odgovorne akcije.

Ignorisana upozorenja: “Beograd na vodi, mi Kragujevac na đubretu” ​​

„Pre izbijanja incidenta na gradskoj deponiji u Jovanovcu, ja sam upozoravala na opasnosti vezane za deponiju“, kaže dr Jelka Ranković za Serbian News Media. „Požar je saniran, ali su problemi ostali. I to nije problem od juče – to je decenijski problem.“

Ranković objašnjava kako je širenje grada doprinelo eskalaciji problema:

„Trenutna visina deponije je kao visina gradskog solitera. Sa druge strane, grad se širio u pravcu deponije. Izgrađena je jedna faza stambenih objekata, druga faza je u pripremi, a prema novim informacijama, republika finansira izgradnju objekata (neka vrsta zabavnog parka za decu) koji će bukvalno biti udaljeni vazdušnom linijom oko 100 m od deponije. Beograd ima Beograd na vodi, a mi – ‘Kragujevac na đubretu’.“

Problematično je, ističe, to što se na deponiji skuplja komunalni otpad, a posebno ostaci hrane.

„Raspadanjem organske materije, odnosno tih ostataka hrane, dolazi do stvaranja neprijatnog mirisa. Takođe se razvijaju bakterije koje, preko životinja koje se tu hrane (psi, mačke, pacovi…), na indirektan način mogu da ugroze zdravlje ljudi i da budu izvor infekcija“, objašnjava Ranković.

Dodaje da, kao posledica raspada organske materije, nastaje i gas metan, koji dovodi do samozapaljenja deponija – što se, kako tvrdi naša sagovornica, verovatno i desilo u ponedeljak.

Sagorevanjem otpada, upozorava, nastaju toksični i kancerogeni gasovi. Kao hitno rešenje, Ranković predlaže zasipanje deponije zemljom, što bi sprečilo širenje smrada, bakterija i nastajanje metana. Konačno, pravo rešenje je – zatvaranje deponije, ističe sagovornica.

(Ne)transparentnost i put ka regionalnoj deponiji​

Kritike se upućuju i na rad lokalnih institucija. „Rad javnih preduzeća je vrlo diskutabilan. Broj radnika koji rade na odnošenju smeća je minimalan. Sem toga, to su strani državljani. Ali to je posao za inspekcijske organe, od kojih nećemo dobiti pravu informaciju“, navodi Ranković.

Osvrćući se na planove za izgradnju postrojenja za preradu otpada, Ranković ističe da je to kapitalna investicija za narednih 50 godina. Međutim, kritikuje nedostatak konkretnih informacija od strane gradskih vlasti.

„Za sada je rešen problem lokacije. Ali koja će se tehnologija primenjivati u uništavanju komunalnog otpada, kada počinje izgradnja, koji su rokovi za izgradnju i, konačno, ko će obezbediti sredstva – o tome gradska vlast ne govori. Moram da budem krajnje cinična – da je sve transparentno, ne bi bilo šta da se vidi, jer ništa ne postoji“, zaključuje Ranković.

Kragujevac je u novom Planu upravljanja otpadom za period 2024–2034. godine deponiju Jovanovac definisao kao najveći ekološki problem. Dugoročno rešenje podrazumeva izgradnju regionalne sanitarne deponije na lokaciji Vitlište. Prema planovima, izrada tehničke dokumentacije za Vitlište očekuje se do 2027. godine, a izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom do 2029. godine. Sanacija postojeće deponije u Jovanovcu predviđena je najkasnije do kraja 2028. godine.

Sistemski nedostaci i put ka EU standardima

Ekološkinja Nataša Gligorijević objašnjava da je Srbija, uprkos napretku u usklađivanju sa EU standardima u zaštiti životne sredine, suočena sa ozbiljnim problemima. Iako su usvojeni Zakon o upravljanju otpadom (2023) i Plan prevencije stvaranja otpada (2025), sistem upravljanja otpadom u Srbiji je „i dalje u početnoj fazi“.

„Požari na deponijama, koji su učestali tokom letnjih meseci zbog povišenih temperatura i koji alarmiraju javnost, posledica su neadekvatnog upravljanja otpadom, pre svega komunalnim otpadom“, navodi Gligorijević.

Zabrinjavajući podatak Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, koje je tokom 2022. godine zabeležilo 1.760 požara na deponijama, svedoči o utrostručenom broju incidenata u poslednjih sedam do osam godina.

Gligorijević ističe da je problematično i to što ne postoji sistematski monitoring emisija zagađujućih materija i deponijskog gasa, niti efikasan sistem obaveštavanja javnosti tokom požara. Od 129 nesanitarnih deponija u Srbiji, radovi na sanaciji se vrše na svega 17 lokacija.

„Ulaganje u izgradnju i razvoj sanitarnih deponija svakako je prioritet, kao i uključivanje opština i gradova u regionalne sisteme upravljanja otpadom“, naglašava Gligorijević.

Govoreći o zelenim finansijama, ističe da, uprkos povećanim ulaganjima države i podršci EU, kredita i programa „Čista Srbija“, određeni infrastrukturni projekti i dalje čekaju početak realizacije, iako su bili predviđeni budžetom.

Pravna bitka za zdravu životnu sredinu

Advokat Radivoje Kastratović detaljno objašnjava pravne mogućnosti koje građani Kragujevca imaju na raspolaganju kako bi zaštitili svoja prava.

„Građani mogu podnositi prijave ekološkoj i komunalnoj inspekciji, a u slučaju povrede prava, na raspolaganju su im tužbe sudu za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Zagađivač u ovom slučaju odgovara po principu objektivne odgovornosti, a deponije su zakonski obavezne da se osiguraju za slučaj pričinjene štete.“

Kastratović takođe navodi da se mogu podneti krivične prijave protiv odgovornih lica ukoliko postoje sumnje na nemar ili zloupotrebu. Za sistemsku promenu, građani mogu podnositi zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i pritužbe lokalnoj samoupravi, Zaštitniku građana i Povereniku za informacije od javnog značaja.

„Građani mogu formirati i registrovati udruženja građana ili ostvariti partnerstva sa postojećim organizacijama (npr. onima koje se bave ekologijom), što bi olakšalo pristup pravnim sredstvima“, savetuje Kastratović. Naglašava i važnost medija u vršenju pritiska na nadležne. U krajnjem slučaju, nakon iscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, moguće je obratiti se međunarodnim telima poput Arhus centra ili Evropskog suda za ljudska prava.

Napomena novinara: U pokušaju da se dobije šira slika i obezbedi objektivnost, kontaktirane su nadležne službe JKP „Šumadija“ i Instituta za javno zdravlje Kragujevac, ali odgovori nisu dostavljeni do zaključenja ovog teksta.