Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi

Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze i promena vlasništva registruje u Centralnom registru hartija od vrednosti pošto su akcije listirane na berzi, rekao je danas stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.

On je za Betu rekao da je teško oceniti pregovore Gasproma, Gaspromnjefta, MOL-a i Vlade Srbije jer nema dovoljno relevantnih informacija ni od mađarske kompanije, Rusa, a i Vlada Srbije daje šture informacije, pa se komentari te transakcije zasnivaju i na pretpostavkama. 

Ruska kompanija Gasprom poseduje NIS-u 11,3 odsto, njena kćerka firma Gaspromnjeft 44,85 odsto, Vlada Srbije 29,87 odsto, a mali akcionari nešto malo manje od 14 odsto.

„NIS je berzanska kompanija i prodaja ‘po principu blok transakcije’ trebalo bi da se, po važećim propisima, obavi na Beogradskoj berzi uz objavljivanje količine i cene akcija“, rekao je Jorgić.

Dodao je da bi promena vlasništva po završetku kupoprodajne transakcije trebalo da bude registrovana u Centralnom registru hartija od vrednosti.

Bilo koja druga vrsta transakcije bi, po njegovim rečima, zahtevala promenu zakona.

Saglasno Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, svako ko stekne više od 25 odsto akcija u društvu ima, kako je naglasio, obavezu upućivanja ponude za preuzimanje akcija od ostalih akcionara.

„Država Srbija bi mogla da oslobodi MOL te obaveze upućivanja ponude za preuzimanje kada bi donela regulativu kojom bi se to isključilo“, rekao je Jorgić.

Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAK) pri Ministarstvu finansija SAD, kako je naveo, ne interesuje na koji način će se obaviti prodaja većinskog ruskog udela u NIS-u, već samo da Rusi izađu iz vlasništva i da pare od prodaje ne koriste za finansiranje rata u Ukrajini, dok se ne steknu „povoljne“ međunarodne okolnosti, a to će, kako je dodao, oceniti „onaj ko je i uveo sankcije, verovatno OFAK“.

Na pitanje da li će MOL kupiti udeo od Gasproma i Gaspromnjefta u NIS-u, Jorgić je rekao da MOL ima ekonomski interes da kupi udeo u NIS-u, ali da će konačnu odluku doneti Gasprom grupa. 

„Rusi mogu da kažu da se nisu dogovorili o prodaji većinskog udela i ne moraju da obaveštavaju javnost o razlozima odustajanja od prodaje“, naveo je Jorgić.

Istakao je da je do sada o pregovorima ruskih kompanija, MOL-a i Vlade Srbije prema ugovoru koji je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala sa tom mađarskom kompanijom poznato samo da je Srbija zainteresovana da kupi dodatnih pet odsto, da će rafinerija raditi na nivou prosečne proizvodnje derivata u poslednje četiri godine i u narednih 10 godina.

Od investicija, kako je naveo, Đedović Handanović je pomenula da će biti nekih ulaganja, ali se ne zna koliko i u šta, ne zna se da li će se menjati rudna renta, a postoji i grupacija od 14 odsto malih akcionara koji ništa nisu pitani, a trebalo bi, u „najmanju ruku“ da budu, bar obavešteni.

Naglasio je da ponude potencijalnih kupaca NIS-a koji su se javili pre mesec dana Ranka Mimovića i Bogoljuba Karića ne treba shvatiti ozbiljno, ali da je možda mogao da se napravi konzorcijum nekoliko srpskih poslovnih ljudi koji bi dali ponudu Rusima za kupovinu udela u NIS-u.

„Ne znam da li bi Rusi prihvatili ponudu, ali trebalo je pokušati. Imam utisak da je država Srbija dosta pasivna. Mogla je, a možda je i pokušala, javnost to ne zna, da primeni ‘kol’ opciju. Ugovor koji bi podrazumevao tu opciju obavezao bi MOL da posle izvesnog vremena proda rafineriju državi na njen zahtev“, rekao je Jorgić.