Jorgić: Pogrešna je odluka države Srbije da proda udeo u Energoprojektu, trebalo je da ga preuzme

Država je, kako je ocenio Jorgić, trebalo da kupovinom akcija preuzme Energoprojekt i postane stopostotni vlasnik.

Ako je država, kako je rekao, iz njemu nepoznatih razloga, odlučila da izađe iz vlasništva u Energoprojektu, trebalo je to da učini pre devet godina kada je cena akcija bila 1.501 dinar, a ne sada kada je ponudom za preuzimanje Bojović ponudio 452,3 dinara, pa je država prodajom svog udela, izgubila oko 32 miliona evra.

„Umesto prodaje, što je pogrešna odluka, država je trebalo da kupovinom akcija preuzme Energoprojekt. Zašto su to uradili ne znam, ne verujem da je 14 miliona evra iznos koji može da potkrpi budžet, jer ako ima problema u državnoj kasi mnogo su veći, 14 miliona evra su sitne pare“, rekao je Jorgić za agenciju Beta.

Podsetio je da se Energoprojekt bavio niskogradnjom, (izgradnjom putrva, tunela), visokogradnjom (stambene zgrade), planiranjem i gradnjom brana, hidrositema (regulacijom slivova, navodnjavanja), a potom se u segmentu elektroprivrede bavio konsultantskim i izvođačkim radovima. 

„Entel, jedna od firmi Energoprojekta je i danas konsultant za elektroprivredu Katara i Omana i ima značajnu ulogu u konsultacijama elektroprivreda bliskoistočnih zemalja“, rekao je Jorgić.

Dodao je da je propuštena prilika da država preuzme tu firmu i ima značajnu ulogu u podizanju infrastukture u Srbiji, umesto što to danas rade strane firme.

Energoprojekt je, kako je naveo, do 2000. godine radio širom sveta i bio među vodećim svetskim kompanijama, u nekim trenucima je bio među 50, nekad među 100 ili 200 svetskih kompanija. 

Konkurencija su mu na tenderima u svetu bili, kako je istakao, građevinski konglomerati kao što su Behtel, italijanski Slini Impregilo, francuski Vansi, nemački Julius Berger, pa je i pored njih dobijao poslove.

„Naša akademska zajednica treba da da odgovor kako je Srbija došla u situaciju da, iako je izgradila hidroelektranu ‘Đerdap 1’ uz pomoć konzorcijuma domaćih kompanija, s tim što je projektant bio Energoprojekt, a u jednom delu i izvođač radova, sada ne zna ništa da izgradi, pa ni puteve“, rekao je Jorgić.

Naveo je da je izgradnja „Đerdapa 1“ u to doba bio najsloženiji projekat u svetu jer je izmešten tok Dunava, podignuti brana i prevodnica, izgrađena hidrocentrala i tok Dunava vraćen u prvobitno korito.

Energoprojekt je, kako je istakao, projektovao i hidrocentralu „Bajina Bašta“ koja je jedna od prvih reverzibilnih elektrana u svetu, a „sada, posle 50 godina Srbija nema kadrove za gradnju reverzibilne hidroelektrane ‘Bistrica’ ili ‘Đerdap 3′“, a da se ne govori o putnoj infrastrukturi.

Jorgić je rekao da je pažnja javnosti s pravom usmerena na parcelu, preko puta Palate Srbija na Novom Beogradu na kojoj će Bojović sada moći nesmetano da gradi, ali da je je to „nikakva“ vrednost u odnosu na vrednost Energoprojekta, njegove reference i kadrove koji su, nakon dolaska novog vlasnika, „rastreni“, a neke firme likvidirane.

„Velika je šteta što je država dopustila eroziju Energoprojekta koji s novim vlasništvom nestaje sa tržišta“, rekao je Jorgić.

Biznismen Bojović je u avgustu 2017. godine, kako su mediji prenosili, kršeći propise, preko svoje kompanije Napred razvoj i povezanih firmi, kupovinom akcija po 1.501 dinar, postao većinski vlasnik Energoprojekta. 

Država Srbija je tada odbila da po toj ceni proda svoj paket akcija od 34,6 odsto za oko 46 miliona evra, a prihvatila poslednju Bojovićevu ponudu za preuzimanje, koja je zatvorena pre nekoliko dana i prodala svoj paket za oko 14 miliona evra, odnosno za 452,3 dinara po akciji, čime je izgubila oko 32 miliona evra. 

Potpredsednica vlade 2017. godine Zorana Mihajlović, nakon što je Bojović preuzeo većinski paket, pod sumnjivim okolnostima, tražila je da se preispita taj postupak i zahtevala da se ta kompanija „sačuva jer je važna za realizaciju infrasturkturnih projekata u zemlji“, ali preuzimanje nije osporeno.