„Pasulj je kod nas više od hrane — to je miris detinjstva, ukusa nedelje i topline doma.“
Nekada su se čitave porodice okupljale oko šerpe punog pasulja. Danas se on polako povlači pred brzom hranom i instant obrocima. Ali, pasulj — to jelo koje je godinama bilo stub domaće kuhinje — zaslužuje svoj povratak.
Kako je pasulj postao srpska institucija?
Pasulj, iako poreklom iz Južne Amerike, već vekovima je deo balkanske tradicije. U Srbiji je posebno zaživeo jer je bio jeftin, hranljiv i dostupan, što ga je učinilo savršenim izborom za vojne i đačke kuhinje. Zato nije slučajno što se termin „vojnički pasulj“ i danas koristi kao simbol nečeg konkretnog, ukusnog i „kašikom da stoji“.
Šta je to vojnički pasulj i zašto ga svi pamte?
Recept za „vojnički“ pasulj jednostavan je, ali zahteva vreme i strpljenje. Tradicionalno se kuvao u velikim kazanima dan unapred, kako bi se „slegao“ i postao još ukusniji.
Sastojci:
- Beli pasulj (tetovac)
- Crni luk
- Aleva paprika
- Lovorov list
- Ulje ili mast
- Po želji: suva rebra, kobasica ili slanina
- Tajna: dobra zaprška i strpljivo krčkanje. Pravi vojnički pasulj ne sme biti ni pregust ni redak, i uvek mora imati onu karakterističnu, domaću notu.
Šta mu danas fali?
Pasulj je sve ređa pojava na modernim trpezama. Razlozi su brojni:
- Zaboravljeni recepti i manjak vremena
- Zablude da je „težak za stomak“
- Nestrpljenje za duže kuvanje
- Zasićenost modernim „brzim“ obrocima
- Ali istina je — pasulj nije teško skuvati ako znaš male trikove. I ništa ga ne može zameniti kada se traži obrok koji greje dušu.
Zašto se kaže da je pasulj „nahranio celu Srbiju“?
U zemlji gde su zime duge, a tanjiri često skromni, pasulj je bio ono što je držalo narod na nogama. Tokom 20. veka, pasulj je bio neizostavan deo jelovnika u školama, kasarnama, fabrikama i seoskim domaćinstvima. Jeo se na njivama, u vojnim kantinama, u menzama, na slavama i postu.
Jedna šerpa pasulja mogla je da nahrani celu porodicu — ili desetinu vojnika.
Uz parče hleba i kiseli kupus, bio je kompletan obrok koji su mogli sebi priuštiti i oni sa najmanje.
Posebno u posleratnim godinama, kada su rafovi bili prazni, a tanjiri puni samo zahvaljujući jednostavnim, ali moćnim namirnicama, pasulj je postao simbol preživljavanja, otpornosti i narodne kuhinje. I zato se s pravom kaže — pasulj je jelo koje je nahranilo celu Srbiju.
Pasulj nije samo jelo — to je kultura, sećanje i ukus vremena koje ne bledi. Nahranio je celu naciju, u miru i ratu, na vašarima, slavama i u skromnim kućama.
Možda mu danas „fali mesto“ u modernim menijima — ali zahvaljujući svima koji ga i dalje kuvaju s ljubavlju, pasulj nikada neće nestati.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.