Krajem maja 2025. godine, javni dug Srbije iznosio je 38,8 milijardi evra, što je ekvivalentno 44% BDP-a. Od početka godine, dug je smanjen za oko 100 miliona evra.
Od ukupnog duga, 27,2 milijarde evra čini spoljni javni dug, dok je preostalih 11,5 milijardi evra dug prema domaćim poveriocima. Većina duga je u evrima (57,8%), a dinarski dug čini 23,3%.
Najveći poverioci su Međunarodna banka za obnovu i razvoj (2,2 milijarde evra), MMF (2,3 milijarde evra), kineska Eksim banka (2,9 milijardi evra) i strane vlade (2,8 milijardi evra). Poslovnim bankama Srbija duguje više od 3,5 milijardi evra.
U maju je javni dug povećan emisijom dinarskih obveznica i zajmovima, dok je deo duga istovremeno otplaćen. Uprava za javni dug najavila je planove za emisiju dinarskih i evroobveznica do kraja godine, s ciljem prikupljanja dodatnih sredstava.
Troškovi zaduživanja Srbije, mereni prinosom na sedmogodišnje dinarske obveznice, iznose 4,95%, što je više od Češke, ali niže od Poljske, Mađarske i Rumunije.
Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje i privatni sektor, iznosio je 49 milijardi evra na kraju marta, što je 58,6% BDP-a. Zanimljivo je da je u prvom kvartalu javni sektor smanjio svoj spoljni dug, dok je privatni sektor povećao svoje inostrane obaveze. Srbija je i dalje u poziciji neto dužnika sa 50,9 milijardi evra negativne međunarodne investicione pozicije.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.