Jak miris hlora u bazenu može biti znak upozorenja – evo zašto treba da izbegnete ulazak

Tokom vrelih letnjih dana u gradu, malo šta je osvežavajuće kao ulazak u bazen. Ali da li je voda u bazenu zaista čista kao što izgleda kristalno plavo?

Plivanje, posebno u javnim bazenima i vodenim parkovima, nosi specifične rizike – od blažih iritacija kože do gastrointestinalnih infekcija. Ali plivanje takođe donosi brojne fizičke, socijalne i mentalne zdravstvene koristi.

Patogeni u bazenima

Letnji naslovi u vestima i objave na društvenim mrežama često ističu „faktor gađenja“ kada je reč o zajedničkim kupalištima. Ti strahovi nisu neosnovani.

Dobra vest je da je hlor, koji se naširoko koristi u dezinfikovanju bazena, efikasan u uništavanju mnogih patogena. Loša vest je da hlor ne deluje trenutno – i ne ubija sve.

Svakog leta, brojni su primeri raznih infekcija i bolesti povezanih sa plivanjem u javnim bazenima i vodenim parkovima.

Tu spadaju kožne infekcije, respiratorne tegobe, infekcije uha i gastrointestinalne probleme.

Patogeni i dezinfekciona sredstva

Čak i u bazenu koji je pravilno tretirano hlorom, neki patogeni mogu preživeti od nekoliko minuta do nekoliko dana.

POVEZANE VESTI:

Zašto miris hlora u bazenu može biti znak za uzbunu? Saveti za bezbedno kupanje

LIFESTYLE | 3. avg

Kortizol – hormon bez kojeg ne bismo ustali iz kreveta

LIFESTYLE | 29. jul

Priprema domaćeg ajvara: Korak po korak do savršenog ukusa

LIFESTYLE | 2. avg

Efikasni načini za trajno rešavanje problema s mravima u domu

LIFESTYLE | 2. avg

Jedan od najčešćih uzročnika je cryptosporidium, mikroskopski organizam koji izaziva dijareju. Ova jednoćelijska parazitska vrsta ima čvrstu spoljašnju opnu koja joj omogućava da preživi u vodi tretiranoj hlorom i do 10 dana. Širi se kada fekalije – često od osobe sa dijarejom – dospeju u vodu, a neki drugi plivač tu vodu proguta. Čak i vrlo mala količina, nevidljiva golim okom, može zaraziti desetine ljudi.

Još jedan čest patogen je pseudomonas aeruginosa, bakterija koja izaziva osip i upalu spoljašnjeg uha (tzv. „plivačko uho“). Virusi poput norovirusa i adenovirusa takođe mogu preživeti u vodi bazena i izazvati bolest.

Plivači u vodu unose razne telesne materije, uključujući znoj, urin, ćelije kože i ulja. Te supstance, naročito znoj i urin, reaguju sa hlorom i stvaraju hemijske nusprodukte zvane hloramini, koji mogu predstavljati rizik po zdravlje.

Hloramini su odgovorni za jak miris hlora. Čist bazen zapravo ne bi trebalo da ima intenzivan miris hlora, niti bilo kakav drugi miris. Česta je zabluda da je jak miris hlora dobar znak – naprotiv, to može biti crvena lampica da je voda kontaminirana i da bi bazen trebalo izbegavati.

Kako izbeći infekcije

Većina rizika u vezi s bazenima može se smanjiti jednostavnim merama koje treba da preduzimaju i osoblje bazena i plivači. Iako većina infekcija povezanih s bazenom nije smrtonosna, niko ne želi da letnji odmor provede zatvoren u kupatilu.

Ovi saveti mogu da pomognu da izbegnete bakterije i viruse u bazenu:

• Istuširajte se pre ulaska u vodu. Jedan minut tuširanje uklanja većinu prljavštine i ulja s tela, što poboljšava efikasnost hlora.

• Izbegavajte bazen ako ste bolesni, naročito ako imate dijareju ili otvorene rane. Patogeni se u vodi brzo šire.

• Trudite se da ne gutate vodu – tako smanjujete rizik od infekcije.

• Ako vam je dijagnostikovana kriptosporidioza („kripto“), sačekajte dve nedelje nakon prestanka dijareje pre nego što se vratite u bazen.

• Češće idite u toalet – i za decu i za odrasle, to pomaže u sprečavanju „nezgoda“ u vodi.

• Osušite uši temeljno nakon plivanja – to pomaže u sprečavanju „plivačkog uha“.

• Ne plivajte s otvorenom ranom ili je barem dobro zaštitite vodootpornim flasterom.

• Istuširajte se nakon plivanja da biste uklonili bakterije sa kože.