Izveštaj Vlade RS Savetu bezbednosti: Visoki predstavnik podriva vladavinu prava i suverenitet BiH

Kancelarija Visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) nadvija se nad BiH kao senka i ozbiljno podriva ne samo vladavinu prava i suverenitet BiH, već i njen politički razvoj“, navedeno je u najnovijem izveštaju Vlade Republike Srpske (RS) dostavljenom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), koji će 12. marta raspravljati o stanju u BiH.

„Prisustvo neizabranog stranca, sa diktatorskim ovlašćenjima, ozbiljno je narušilo je kulturu u BiH, umanjujući duh kompromisa koji je neophodan za razvoj zrele demokratije“, ističe se u izveštaju, objavljenom na zvaničnom sajtu Vlade RS.

Izveštaj se odnosi na period od oktobra 2025. do aprila ove godine i u njemu se ocenjuje da bošnjačke političke stranke u BiH, „svesne da u OHR-u imaju pouzdanog saveznika u pogledu centralizacije, odbijaju da uđu u iskren razgovor sa srpskim i hrvatskim političkim strankama, ističući maksimalističke stavove u nadi da će OHR zaobići demokratske procedure i omogućiti im da ostvare svoje ciljeve“.

U izveštaju se tvrdi da su u pojedinim slučajevima visoki predstavnici „intervenisali da osujete političke dogovore koje su postigli demokratski izabrani lideri u BiH“ tako što su nepotrebno izazivali političke krize, na koje su se pozivali kao dokaz potrebe visokim predstavnikom.

I uzveštaju Vlade RS piše da je Karl Bilt, prvi međunarodni predstavnik u BiH, pre nekoliko godina ukazao da je „OHR najmanje deceniju deo problema u Bosni“, i da je bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič pozvao na zatvaranje OHR-a, rekavši da je visoki predstavnik danas „u svakom pogledu deo problema, a ne rešenja“.

U dokumentu se navodi da je Petrič upozorio da je nastavak primene bonskih ovlašćenja „recept za katastrofu“, ocenivši da „zbog kontinuiranog postojanja OHR-a, demokratski proces u BiH ne funkcioniše“.

U izveštaju su iznete oštre kritike na račun sadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita, kojeg Vlada RS smatra nelegitimnim, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN-a.

„Sve Šmitove prethodnike na toj funkciji odobrio je Savet bezbednosti, dok njegova kandidatura nije dobila tu podršku. Umesto toga, Šmita je izabrala neformalna grupa uticajnih država koja sebe naziva Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK), iako PIK nije ni pomenut niti predviđen Dejtonskim sporazumom“, navodi se u izveštaju Vlade RS.

U njemu piše da Šmit „postupa daleko nepromišljenije u odnosu na njegove prethodnike, da je doneo na desetine nezakonitih odluka, izazvavši krize, jednu za drugom“, da su njegove mere „posebno represivne“, i da je pokušao da „onemogući delovanje Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće srpske stranke u BiH, kojoj je administrativnom odlukom uskratio pristup javnim sredstvima“.

Kao njegov „najrepresivniji potez“, Vlada RS u izveštaju navodi nametanje izmena Krivičnog zakona BiH, kojim je kao krivično delo uvedeno „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“, za koje je propisana kazna zatvora.

„Očigledna meta ove nove krivičnopravne norme bio je tadašnji predsednik RS Milorad Dodik. Pod Šmitovim budnim okom, bošnjački tužioci i pravosuđe odmah su pristupili gonjenju legitimno izabranog predsednika RS“, stoji u izveštaju,

Navodi se da je „posle ubrzanog postupka, obeleženog ozbiljnim nepravilnostima, sudija bošnjačke nacionalnosti osudio predsednika RS na kaznu zatvora od jedne godine i izrekao mu zabranu obavljanja funkcija koje se finansiraju iz javnih sredstava, u trajanju od šest godina“.

Vlada RS smatra da je suđenje Dodiku bilo protivpravno, i da su osuđujuća presuda i uklanjanje predsednika RS „doveli BiH u duboku političku krizu“, i navodi da su posle „razgovora sa međunarodnim prijateljima i saveznicima, rukovodstvo i institucije RS preduzeli sveobuhvatne mere, kao što su imenovanje vršioca dužnosti predsednika i stavljanje van snage više spornih zakonskih akata, radi hitnog smirivanja političkih prilika i tenzija“.

„Kao priznanje za postupke RS, usmerene ka očuvanju stabilnosti BiH, SAD su u oktobru 2025. godine ukinule kontraproduktivne sankcije koje je Obamina, a potom i Bajdenova administracija uvela protiv zvaničnika i preduzeća iz RS“, piše u izveštaju.

Dodaje se da od tada zvaničnici RS sprovode aktivnu međunarodnu diplomatsku inicijativu, pozivajući na unutrašnji dijalog i ukazujući da je za uspeh BiH neophodno da svi ključni akteri poštuju Dejtonski sporazum.