Srbija treba da prekine aktivno protivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, a Kosovo da pokrene pregovore o Statutu Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), dok EU, kao posrednik u dijalogu, treba da definiše krajnji cilj procesa i plan sprovođenje sa realističnim redosledom koraka, neke su od ključnih preporuka Izveštaja iz senke o procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
Izveštaj iz senke o procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova prva je nezavisna, zajednički izrađena procena sprovođenja Sporazuma o putu ka normalizaciji, napisana istovremeno u Beogradu i Prištini. Ključni zaključak je da je tri godine nakon Ohridskog sporazuma ukupni stepen njegovog sprovođenja svega 21,1 odsto, pri čemu je napredak u mnogo većoj meri rezultat spoljnog posredovanja EU nego istinske političke volje bilo koje strane.
Proces normalizacije je zapao u zastoj ne zato što politička volja trenutno izostaje, već zato što je sama arhitektura procesa – nepotpisane obaveze, nejasno formulisan tekst, slaba uslovljenost i asimetrični podsticaji – učinila nesprovođenje Sporazuma racionalnim izborom za obe vlade, a njegovo nametanje praktično nemogućim za posrednika, zaključuje se u izveštaju čije su autori Miloš Pavković i Fitim Gaši.
Nalaze iz Izveštaja, uključujući i novi Indeks normalizacije, predstavili su na današnjem vebinaru Centar za evropske politike (CEP) iz Beograda i SBunker iz Prištine.
Indeks normalizacije meri stepen sprovođenja svake obaveze iz Sporazuma i Aneksa od strane Srbije, Kosova i EU, i angažovanje EU i SAD tokom četiri faze procesa između 2023. i 2026. Izveštaj kombinuje taj Indeks sa terenskim istraživanjem, fokus grupama i analizom dostupne dokumentacije i na osnovu toga identifikuje šest strukturnih izazova za sporovođenje Sporazuma, kao i pet grupa preporuka različitim akterima – EU, SAD, Srbiji, Kosovu i organizacijama civilnog društva.
Kada je reč o Srbiji u preporukama se navodi da bi Beograd trebalo da odustane od protivljenja članstvu Kosova u Savetu Evrope i Evropskoj uniji, dok bi pitanje članstva u Ujedinjenim nacijama trebalo ostaviti za kasniju fazu procesa normalizacije i za pregovore u okviru dijaloga uz posredovanje EU.
Takođe preporučuje se Srbiji da odustane od postavljanja ZSO kao prethodnog uslova i da se angažuje na sprovođenju članova 6, 8. i 11, koji predstavljaju relativno lako ostvarive ciljeve i mogu stvoriti zamah za dalje napredovanje u vezi sa ZSO.
Očekuje se da Beograd obezbedi punu sudsku odgovornost za napad u Banjskoj, zbog čega Srbija treba da uspostavi saradnju sa nadležnim vlastima Kosova preko Euleksa i okonča sudske postupke protiv lica umešanih u incident koja su dostupna pravosudnim organima Srbije.
Takođe Srbija treba da razvije održivu i transparentnu strategiju za dobrobit kosovskih Srba, usmerenu na životni standard, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, umesto održavanja paralelnih institucija kao političkog instrumenta. Idealno bi bilo da se to ostvaruje kroz ZSO, kako je predviđeno Briselskim i Ohridskim sporazumom, navodi se.
Za Kosovo je prva preporuka da pokrene pregovore o Statutu ZSO u dobroj veri i u okviru ustavnog poretka Kosova. U javnosti predstavljati ZSO kao mehanizam za pružanje usluga (u oblastima obrazovanja i zdravstva), a ne kao ustupak u pogledu suvereniteta, dodaje se.
Od Kosova se dalje očekuje da se uzdržava od jednostranih mera na severu koje se doživljavaju kao primena sile, naročito kada uključuju raspoređivanje policije u opštinama sa srpskom većinom bez prethodne koordinacije.
Takođe traži se da ponovo suštinski uključi predstavnike kosovskih Srba u institucionalno donošenje odluka, a ne da ograniči njihovo učešće samo na izborne procese.
Kosovo treba da izbegava predstavljanje sprovođenja sopstvenih obaveza kao uslovljenog isključivo postupcima Srbije. Postavljanje jednostranih uslova za izvršavanje sopstvenih obaveza ne doprinosi dijalogu o normalizaciji niti napretku u sprovođenju Sporazuma, navodi se u preporukama.
Kao poslednja u nizu preporuka, i za Beograd i za Prištinu, navodi se očekivanje da jasnije komuniciraju praktične aspekte dijaloga koji se neposredno odnose na građane jer bi fokusiranje na ta pitanja olakšalo komunikaciju i doprinelo procesu normalizacije.
Od EU kao posrednika u dijalogu očekuje se da odustane od politike konstruktivne dvosmislenosti i definiše krajnji cilj procesa. Budući sporazumi i svaka mapa puta za njihovo sprovođenje trebalo bi da budu precizni, fazno strukturirani i proverljivi, navodi se u setu preporuka za EU.
Dodaje se da EU treba da objavi transparentnu mapu puta za sprovođenje sa realističnim redosledom koraka, kao i da ojača i na vidljiv način ujednači primenu uslovljavanja.
Izmene Poglavlja 35 postoje formalno, ali se ne sprovode. Restriktivne mere primenjene prema Kosovu, bez uporedivih posledica za Srbiju, stvaraju percepciju asimetričnog pristupa, konstatuje se.
Preporuka za EU je i da iskoristi Plan rasta kao konkretan instrument uticaja vezan za jasno definisane faze sprovođenja. Jasno povezivanje isplate sredstava sa konkretnim koracima u sprovođenju pretvorilo bi ga u verodostojan podsticaj, ističe se.
Takođe treba ojačati Specijalnog predstavnika EU (EUSR) kroz jedinstvenu političku podršku Visokog predstavnika i država članica. Jačanje političke težine i autoriteta Visokog predstavnika bilo bi korisno za podsticanje dijaloga i unapređenje sprovođenja sporazuma, ocenjuje se.
Kao preporuka za EU se navodi i da razmotri zajednički tok pristupnih pregovora sa Evropskom unijom za vlade Kosova i Srbije.
Polazeći od pretpostavke da će Kosovo napredovati na svom evropskom putu, organizovati zajedničke međuvladine konferencije između EU, Srbije i Kosova nakon što Kosovo otvori pristupne pregovore. Time bi se obezbedilo strukturno usklađivanje napretka u dijalogu sa napretkom u procesu pristupanja, dodaje se.
Takođe, navodi se da treba uložiti dodatne napore u suzbijanje dezinformacija koje se odnose na ZSO, uključujući jasno predstavljen i javno dostupan pravni model ZSO koji je usklađen sa ustavnim okvirom Kosova.
Poslednja preporuka za EU je da preusmeri programe ka održivosti integracije (zapošljavanje, obrazovanje, interoperabilnost zdravstvenih sistema), umesto da fokus bude na ukidanju paralelnih struktura.
Paralelne strukture koje podržava Srbija, a koje pružaju osnovne socijalne i komunalne usluge, kao i zdravstvene i obrazovne ustanove, trebalo bi integrisati u sistem Kosova uz očuvanje njihove funkcionalnosti, umesto da se jednostavno gase, dodaje se.
Preporuke za SAD, kao drugog najvažnijeg aktera, iako formalno nisu uključene u dijalog o normalizaciji, jesu da se angažuju u bliskoj i vidljivoj koordinaciji sa EU, umesto vođenja paralelnih procesa. Snažniji angažman SAD trebalo bi da dopunjuje, a ne da zasenjuje proces koji predvodi EU, dodaje se.
Takođe treba imenovati ambasadore u Beogradu i Prištini jer odsustvo ambasadora šalje signal da je region izgubio na prioritetu, bez obzira na zvanično iskazane namere; koristiti ekonomski i bezbednosni uticaj SAD kao podršku sprovođenju mera EU, a ne kao njihovu zamenu i izbegavati pokretanje paralelnih inicijativa u odnosu na proces koji vodi EU.
Otvaranje paralelnih procesa podriva napredak ostvaren u normalizaciji uz posredovanje EU. Prema oceni više sagovornika, ranije inicijative koje su predvodile SAD (na primer Vašingtonski sporazum) nisu imale dovoljno političke sadržine, navodi se u izveštaju.
Na kraju izveštaja date su i preporuke za civilno društvo da nastavii nezavisno praćenje sprovođenja Sporazuma uz redovno javno izveštavanje, da razvija prekograničnu saradnju organizacija civilnog društva usmerenu na prevazilaženje jaza između institucija i društva, da suzbija dezinformacije u vezi sa ZSO kroz sadržaje koji pružaju suštinska i lako razumljiva objašnjenja, da promoviše razmene mladih i studenata, kao i da se zalaže za potpuno transparentnu mapu puta za sprovođenje Sporazuma i za objavljivanje nacrta Statuta ZSO koji je pripremila EU.
Izveštaj u senci o procesu normalizacije Kosovo-Srbija dostupan je na sajtu CEP i SBunker.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.