Izveštaj Fridom hausa: Srbija ponovo nazadovala, najgore ocenjena u regionu

Stanje ljudskih prava i sloboda u Srbiji konstantno se pogoršava od 2019.

Tada je Srbija iz kategorije „slobodnih“ prešla u „delimično slobodne“, a protekle godine tome su značajno doprineli nasilje i odmazda nad učesnicima protesta, pritisci na medije i civilno društvo i ugrožavnje nezavisnosti pravosuđa, ocenio je Fridom haus u novom godišnjem izveštaju „Sloboda u svetu“.

U danas objavljenom izveštaju kojim je obuhvaćeno 208 zemalja i teritorija, Srbija je ocenjena sa 53 od mogućih 100 poena, što je tri poena manje nego prošle godine.

Srbija ove godine ima najslabiji rezultat u regionu. BiH ima 54, Kosovo 61, Severna Makedonija 67, Crna Gora 68 i Albanija 69 poena.

Status neke zemlje ili teritorije u izveštaju Fridom hausa „Sloboda u svetu“ zavisi od ukupnog zbira poena za politička prava, gde Srbija ima 18 od mogućih 40 poena i skora za građanske slobode gde je Srbija ostvarila 35 poena od mogućih 60.

U izvešaju se navodi da je u Srbiji poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) postepeno urušavala politička prava i građanske slobode, vršeći pravni i vanpravni pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.

Kao ključni događaj u 2025. navode se antivladini protesti koji su počeli 2024. i nastavili se tokom cele godine, uz podsećanje da su se učesnici protesta, ali i oni koji su ih podržavali suočavali sa nasilnim reakcijama policije, prtiscima i napadima vlasti i nedržavnih aktera.

Nastavljeno je i ugrožavanje slobode i nezavisnosti medija, ukazao je Fridom haus.

U izveštaju se ističe da iako zakoni garantuju slobodu medija, novinari su izloženi zastrašivanju, pritiscima urednika, političara i vlasnika medija povezanih s politikom, selektivnim zabranama pristupa zvaničnim događajima, kao i zloupotrebljavajućim tužbama čiji je cilj da se istraživačkom novinarstvuuskrati javni pristup.

Ukazuje se da medijsko okruženje karakterišu ekstremna propaganda i manipulacija činjenicama u vezi sa određenim temama, uključujući rat u Ukrajini, odnos vladajućih stranaka i opozicije, kao i politiku Srbije prema Kosovu. Neki privatni nacionalni emiteri i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama blaćenja protiv političke opozicije i drugih percipiranih protivnika vlasti.

Nezavisne istraživačke medijske grupe izložene su uznemiravanju i zastrašivanju od strane vlasti, tabloida i provladinih grupa. Na njih se vrše finansijski i regulatorni pritisci kako bi se obeshrabrilo uspostavljanje saradnje sa oglašivačima i poslovnim sektorom, navodi se i podseća da je u junu 2025. predsednik Vučić izveštavanje N1 i Nova S nazvao „čistim terorizmom“ i sugerisao da bi tužilaštvo moglo da preduzme mere protiv njih, što je izazvalo zabrinutost domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija i Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara.

U junu 2025. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izvestilo je o 135 kršenja slobode medija od početka godine,uključujući 34 verbalne pretnje i 19 fizičkih napada.

U izveštaju se posebno ukazuje na pritiske i odmazdu zbog podrške antivladinim protestima.

Nastavnici i profesori koji su podržali ili su smatrani podržavaocima studentskih antivladinih protesta suočili su se sa odmazdom vlasti, navodi se i podseća da mnogima ugovori nisu produženi, dok su neki univerzitetski profesori bili meta kampanja diskreditacije zbog podrške protestima. Takođe, u više navrata policija je intervenisala protiv studenata na univerzitetskim kampusima, a u najmanje jednom slučaju došlo je do hapšenja.

Fridom haus ukazuje da je obrazac odmazde prema kritičarima vlasti doprineo sve neprijateljskijem okruženju za slobodu izražavanja i otvorenu debatu i da je percepcija protivnika vlasti, uključujući novinare, univerzitetske profesore, lidere civilnog društva, poznate ličnosti, poslovne ljude, umetnike i obične građane, dovela je do kampanja blaćenja u provladinim medijima, krivičnih istraga, verbalnih pretnji i fizičkih napada na njih ili njihovu imovinu, kao i drugih oblika odmazde.

Istraga koju je podržala Amnesti internešene 2024. godine pokazala je da su srpska policija i obaveštajne službe koristile špijunske softvere za nadzor različitih novinara, aktivista civilnog društva i organizatora protesta, dodaje se.

Fridom haus navodi i da su učesnici protesta u Srbiji tokom 2025. bili hapšeni, izlagani ponižavajućem postupanju u pritvoru i oduzimanju uređaja. Mnogi su bili meta medijskih kampanja blaćenja i uznemiravanja. Takođe postoje navodi o upotrebi nezakonitog oružja protiv demonstranata, uključujući CN suzavac (hloroacetofenon) i zvučna oružja, dodaje se.

Ukazuje se i na pretnje civilnom sektoru. Strane i domaće nevladine organizacije suočavale su se sa pretnjama i sudskim uznemiravanjem u poslednjih nekoliko godina, a zaposleni u njima označavani su u provladinim medijima kao „strani plaćenici“. Obaveštajne službe i policija navodno koriste špijunske softvere za nadzor zaposlenih u istraživačkim institutima i aktivista.

U februaru 2025. policija u Beogradu izvršila je raciju u kancelarijama četiri organizacije za nadzor demokratije po nalogu tužilaštva za borbu protiv korupcije što su poslanici Evropskog parlamenta, nevladine organizacije i opozicioni političari osudili kao neprimeren pritisak na civilno društvo.

Podseća se i da su, zbog nacrta zakona koji predviđa regulisanje organizacija i pojedinaca koji više od 50 odsto finansiranja dobijaju iz inostranstva i drugih oblika pritisaka, brojne srpske NVO u februaru 2025. prekinule saradnju sa zakonodavnom i izvršnom vlašću i povukle se iz svih državnih tela.

U delu o pravosuđu Fridom haus ocenjuje da je nezavisnost sudstva ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, i da su mnoge sudije izvestile da trpe spoljne pritiske u vezi sa svojim odlukama. Političari su direktno pozivali na smenjivanje pojedinaca sa sudijskih i tužilačkih funkcija. U decembru 2025. godine, napadači su zapalili vozilo tužiteljke iz Subotice dok je bilo parkirano ispred njenog doma; ona je taj incident opisala kao napad na nju i njenu porodicu, anvodi se.

Tokom godine, navodi Fridom haus, navodni simpatizeri protesta, uključujući i slučajne prolaznike, teško su pretučeni od strane osoba za koje se uglavnom smatra da su pristalice vlasti. Takvi napadi su zabeleženi u blizini protesta, na sportskim događajima i na ulicama gradova. U julu je predsednik Vučić pomilovao četvoricu optuženih da su bejzbol palicama napali nekoliko studenata koji su lepili protestne nalepnice na kante za otpatke.

Takođe, u julu je bačena eksplozivna naprava na kuću studenta koji je bio uhapšen tokom protesta. Prodavnica cvećare koja je podržavala proteste bila je dva puta zapaljena u avgustu, ukazuje se.

Kada je reč o političkim pravima, podseća se da su u junu 2025. održani lokalni izbori u opštinama Kosjerić i Zaječar,što su bili prvi izbori u Srbiji od početka masovnih antikorupcijskih protesta krajem 2024 i dodaje da je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost zabeležio uznemiravanje opozicionih aktera uoči izbora i značajne nepravilnosti na dan glasanja, uključujući kupovinu glasova.

Opštinski izbori u novembru u Mionici, Sečnju i Negotinu doneli su takođe izveštaje o zastrašivanju birača, članova biračkih odbora i posmatrača izbora.

Fridom haus konstatuje da izborni zakoni u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali su pojedini aspekti izbornog procesa slabo regulisani, a primena postojećih pravila je manjkava.

Podseća se na izveštaj ODIHR o parlamentarnim izborima 2023. u kom se ukazujena trajne probleme u vezi sa transparentnošću finansiranja kampanja, pasivan pristup REM-au regulisanju ponašanja medija tokom kampanje, kao i izostanak reakcije Agencije za sprečavanje korupcije u vezi sa zloupotrebom javnih resursa u administrativne svrhe. I CRTA i ODIHR su naveli dodatne zabrinutosti u vezi sa kontinuiranom kupovinom glasova, pristrasnošću medija, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa, uz napomenu da ranije preporučene reforme izbornog okvira i administracije nisu usvojene.

Konstatuje se dalje da vladajuća SNS koristi različite taktike kako bi nepravedno umanjila izborne šanse opozicije što uključuje manipulaciju terminima vanrednih izbora, pritisak na nezavisne državne institucije, dovođenje birača iz susednih zemalja ili drugih okruga, kao i mobilizaciju javnih resursa za podršku kampanjama.

SNS je proširio svoj uticaj nad medijima kroz efektivnu kontrolu nad državnim preduzećima i nizom privatnih medija koji zavise od državnog finansiranja, koristeći taj uticaj za jačanje sopstvene političke pozicije i diskreditaciju rivala. Opozicioni akteri su poslednjih godina takođe bili izloženi uznemiravanju, zastrašivanju i nasilju, navodi se u izveštaju.

U delu o funkcionisanju vlasti konstatuje se da je AleksandarVučić ostao dominantna figura u vladi uprkos ograničenim izvršnim ovlašćenjima predsednika prema ustavu, čime je u praksi stvoren de fakto predsednički sistem.

Izvršna vlast u velikoj meri kontroliše zakonodavni proces, dok su opozicioni poslanici marginalizovani kroz nesrazmernu upotrebu disciplinskih mera, čestu primenu ubrzanih zakonodavnih procedura i kasne izmene dnevnog reda, između ostalih taktika.

Iako je broj hapšenja i krivičnih postupaka za korupciju porastao poslednjih godina, osude visokog profila su retke. Kritičari su izneli uverljive optužbe da Vučić i vlada SNS-a imaju veze sa organizovanim kriminalom, a navodno je čest i nepotizam, u vidu zapošljavanja saveznika predsednika i vladajuće stranke.

Zviždači i pripadnici organa za sprovođenje zakona koji otkrivaju potencijalno koruptivne prakse državnih zvaničnika suočavaju se sa pritiskom državnih institucija, uključujući razrešenja sa funkcija i hapšenja.

Vlada je suočena sa kontinuiranim kritikama zbog nedostatka transparentnosti u pitanjima kao što su javne nabavke i infrastrukturni projekti. Zakon o javnim nabavkama nije primenjen na državno finansirani projekat „Beograd na vodi“, izgradnju auto-puta Moravski koridor od strane kineskih kompanija, gasovod Južni tok, niti na EXPO 2027, navodi se u iu novom godišnjem izveštaju Fridom hausa „Sloboda u svetu 2026“.