Kredenci su kao celovita oprema kuhinje po sistemu „sve u jednom komadu“ bili glavni u kuhinjama početkom 20. veka.
Iako su odavno izašli iz mode, džinovska, čak trospratna replika na koju se posetioci popeti, nedavno je postavljena napolju, u jednom gradiću na severu savezne države SAD Indijane da bi se podsetilo na važno mesto kredenaca u istoriji kuhinje.
Model kredenca „holandskog tipa“, visok devet metara, prima posetioce povodom proslave 150. godišnjice kompanije „Coppes Napanee“, jedne od dve koje još postoje, a proizvodile su kredence „Husier“, popularne u SAD pre više od jednog veka. Naziv je po najvećem proizvođaču tih kredenaca „Hoosier Manufacturing Co.“.
U blizini fabrike koja i dalje proizvodi kredence po meri, „najveći kredenac na svetu“ se oslanja na veliki zid od cigle – kakve su nekada bile američke kuhinje, i ima stepenice koje vode do „vidikovca“ na trećem „spratu“ kredenca, odakle posetioci razgledaju ravničarski gradić Napani, 240 kilometara severno od glavnog grada Indijane, Indijanapolisa.
Kredenac tipa „Huier“ je „samostojeća kuhinjska radna stanica“ i prostor za skladištenje koji je centralizovao i ubrzavao pripremu hrane. Bili su popularni od 1890-ih do 1930-ih, a posle Drugog svetskog rata su ih potisnuli ugradni elementi za „kuhinje od zida do zida“ koji su od tada norma za opremanje kuća i stanova.
Pre jednog veka, „ovo je bila kuhinja“, rekao je ispred džinovskog kredenca Vesli Mast, vlasnik i predsednik firme „Kops Napani“. „Ovo je bio prvi komad nameštaja koji se unosio u kuću kao kuhinja sve-u-jednom, cela kuhinja u samo jednom komadu“.
Širom SAD je bilo 5.000 prodavaca kredenaca tipa „Husier“, rekla je Meri Figeroa, kustoskinja istorije u Muzeju Indijane koji u svojoj kolekciji ima četiri takva kredenca.
Pre „Husierovog“ kredenca, kuhinjski prostor bi imao nekoliko polica, poseban radni sto i ugaoni ormarić.
„A kredenac je sve to objedinio, omogućio ženama da uštede napor i da na dohvat ruke imaju sve što im je potrebno za pripremu obroka“, rekla je Figeroa.
Kredenac „Husier“ je imao posebne pregrade za skladištenje brašna, šećera, začina, hleba i drugo.
Ti kredenci su po širokom rasponu predmeta koji se u njima mogu držati, uz aluziju na raspon klavirskih tonova nazivani „kuhinjski klaviri“. Imali su ugrađena i sita za brašno, a uz kredence su se dobijali mali kuvari s receptima za meso, supe, hleb, slatkiše.
Reklame su čak obećavale da će kredenac „Ojačati vaš brak“ i „Učiniti vas lepšim“ jer su ženama štedeli vreme i napor, rekla je Figeroa.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.