Dedolarizacija je danas popularan pojam koji se često pominje u globalnim ekonomskim raspravama. Ovaj termin označava proces smanjenja upotrebe američkog dolara u međunarodnoj trgovini, finansijskim rezervama i ekonomskim transakcijama. Tema je postala naročito aktuelna zbog rasta geopolitičkih tenzija i sve veće uloge zemalja članica BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), koje predlažu alternativne sisteme za smanjenje zavisnosti od dolara. Međutim, ideja da će dedolarizacija označiti kraj dominacije dolara značajno je preuveličana.
Piše Petar Donić, Novi treći put
Američki dolar je postao dominantan nakon Drugog svetskog rata zahvaljujući sporazumu iz Breton Vudsa, kojim je dolar postavljen kao globalna rezervna valuta. I danas je dolar izuzetno jak, jer čini oko 58% ukupnih globalnih rezervi stranih valuta, što je daleko više od bilo koje druge valute. Oko 80% međunarodne trgovine i dalje se odvija u dolarima, pokazujući njegovu stabilnu i ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Učešće dolara u međunarodnim transakcijama putem SWIFT sistema (mreža za pouzdan internacionalni transfer novca između dve finansijske institucije) ostaje na visokih 40%.
Ipak, dolar je donekle izgubio svoju snagu. Dvehiljadite godine, dolar je činio oko 70% globalnih rezervi, što znači da je njegov udeo smanjen za oko 12% tokom dve decenije. Ovo smanjenje pokazuje pokušaj diversifikacije, ali ne znači propast dolara. Zemlje žele smanjiti rizik oslanjanja isključivo na jednu valutu, ali to nije znak neposrednog kolapsa.
Zemlje članice BRIKS-a često se navode kao predvodnici dedolarizacije. Oni predlažu povećanu upotrebu svojih valuta ili stvaranje zajedničke valute kako bi se smanjila dominacija dolara. Međutim, realnost je mnogo komplikovanija. Kineski juan, iako važan, čini tek oko 3% globalnih transakcija. Iako je Rusija povećala trgovinu u juanima nakon sankcija uvedenih 2022. godine, juan i dalje zaostaje za dolarom. Druge valute BRIKS-a, poput brazilske, indijske i južnoafričke, imaju minimalnu ulogu u međunarodnim finansijama, odnosno manje od 2% globalnih deviznih rezervi. Zbog toga, tradicionalne valute BRIKS zemalja ne predstavljaju ozbiljnu pretnju dolaru.
Digitalne valute
Prava pretnja dominaciji dolara dolazi iz oblasti digitalnih valuta, a ne tradicionalnih valuta BRIKS-a. Postoje dva oblika digitalnih valuta. Prvi čine digitalne valute centralnih banaka (CBDC), koje kontrolišu nacionalne banke, a drugi tip čine decentralizovane kriptovalute kao što su Bitcoin i Ethereum, koje funkcionišu nezavisno od centralnih banaka. One pružaju mogućnost zemljama i pojedincima da zaobiđu tradicionalne finansijske sisteme vezane za dolar.
Kina predvodi razvoj CBDC sa svojim digitalnim juanom. Do sredine 2024. godine, digitalni juan zabeležio je transakcije u vrednosti od oko 986 milijardi dolara u 17 kineskih provincija, što predstavlja veliki rast u poređenju sa prethodnim godinama. Kina takođe učestvuje u međunarodnim projektima kao što je mBridge, zajedno sa Hong Kongom, Tajlandom i UAE, omogućavajući trgovinu bez dolara.
Evropska centralna banka planira digitalni evro. Krajem 2023. ECB je pokrenula pripreme za njegovu primenu, koja se očekuje tokom ove decenije. Digitalni evro bi mogao smanjiti zavisnost Evrope od dolara i povećati finansijsku nezavisnost starog kontinenta.
Manje zemlje već koriste digitalne valute. Bahami su 2020. pokrenuli „Sand Dollar“, a do 2023. godine imali su preko 150.000 korisnika. Nigerija je predstavila eNairu 2021. godine kao projekat sa coljem povećanja finansijske inkluzije stanovništva.
Kriptovalute poput Bitcoina, Ethereuma i stabilnih valuta (Tether, USDC) koriste se za međunarodne transakcije, naročito u zemljama pod sankcijama. Iran je 2022. izvršio međunarodnu transakciju vrednu 10 miliona dolara u kriptovalutama. Rusija je 2024. godine takođe omogućila korišćenje kriptovaluta za međunarodne transakcije.
Velike kompanije poput Vise i Mastercarda počele su da prihvataju stabilne valute za međunarodne transakcije od 2023. godine, dok JPMorgan razvija blockchain sisteme za međunarodna plaćanja, pokazujući značaj privatnog sektora u ovom polju.
Iako dedolarizacija ima svoje mesto u raspravama, posebno kroz narativ zemalja BRIKS, njihovi tradicionalni valute nemaju stvarnu moć u poređenju sa dolarom. S druge strane, digitalne valute predstavljaju pravi dugoročni izazov. Iako dolar ostaje dominantan, digitalne inovacije otvaraju pitanja o budućnosti globalnih finansija i da li tradicionalne valute i centralne banke koje stoji iza njih mogu opstati bez prilagođavanja novim digitalnim trendovima.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.