Istraživanje: Skoro polovina muškaraca smatra da muž treba da ima poslednju reč u kući

Istraživanje Institucije za ravnopravnost, koje je obavio Faktor plus, sprovedeno je na uzorku od 1.200 ispitanika i otkriva razlike između onoga što muškarci deklarativno podržavaju i onoga što rade.

Većina muškaraca – 61 odsto kaže da veruje da je ravnopravnost već ostvarena, sa  čime se slaže tek 42 odsto žena, ali detaljnija pitanja otkrivaju drugačiju sliku. 

Iako samo 22,3 odsto muškaraca kaže da im nešto smeta u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost, kada im se ponude konkretni primeri iz svakodnevice, čak 83,5 odsto njih pronađe neku „spornu“ tačku. 

Takođe, muškarci vide ženu kao primarnu domaćicu kuće, dok čak 54,3 odsto njih smatra da su muškarci „prirodno“ manje sposobni za kućne poslove. 

Slično je i sa roditeljstvom: aktivno očinstvo je popularno kao ideja, ali ne i u praksi, jer bi svega trećina muškaraca zaista iskoristila pravo na porodiljsko odsustvo od dva meseca.

Poverenik za ravnopavnost Milan Antonijević je konstatovao da iako je ravnopravnost žena i muškaraca u Srbiji zagarantovana Ustavom i zakonima, stvarna moć u porodici, na poslu i u javnom životu još uvek nije izjednačena.

Naveo je da predrasude da žene donose odluke „emotivnije“ ili su „neodlučne“, ne utiču samo na njihove karijere, već oblikuju i opšte prihvaćene društvene norme. 

Ukazao je da je izuzetno važno da i muškarci prepoznaju da žene imaju jednake mogućnosti za uspeh u svim oblastima života, kao i da zajedno sa njima rade na stvaranju istinske ravnopravnosti.

„Rezultate ove studije iskoristićemo za kreiranje preporuka namenjenih državnim organima, lokalnim samoupravama, poslodavcima, medijima, obrazovanju, pravosuđu i civilnom sektoru, jer ostvarivanje rodne ravnopravnosti ne zavisi samo od zakona, već i od stavova i svakodnevnih odluka svih učesnika u društvu“, rekao je Antonijević, otvarajući konferenciju „Između formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: Stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji“.

Istraživanje je izrađeno za potrebe institucije Poverenika, u okviru projekta Nemačke međunarodne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, koji sprovodi GIZ,  u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.