Generacija Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) koristi gotovo rutinski – više od 80 odsto mladih smatra je delom svoje svakodnevice, a skoro polovina AI je i upotrebljava svakog dana, pokazalo je prvo regionalno istraživanje o odnosu te generacije prema AI.
Po istraživanju „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI“ koje su sprovele agencije McCann Beograd i UM Beograd, članice Grupe AMA, AI za generaciju Z odavno nije samo pomoć u školi, na fakultetu ili poslu i sve češće ga koriste za kreativne ideje, organizaciju svakodnevice, donošenje odluka, čak i kao podršku u ličnim situacijama.
Međutim, samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama koje dobija od AI alata, dok ih ostali proveravaju.
„Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično, što je važno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo“, izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u okviru agencija McCann.
Kada govore o AI-u, mladi najčešće govore o ChatGPT-u. Koristi ga skoro 90 odsto ispitanika, dok su drugi alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih pripadnika generacije Z, ChatGPT je toliko prisutan da se često koristi gotovo kao sinonim za AI.
Devojke se češće okreću AI alatima kada traže pomoć u komunikaciji, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama, dok ih mladići češće koriste za finansijske teme.
Razlike postoje i u stepenu poverenja: devojke češće prilagođavaju odgovore AI onome što već znaju, dok ih mladići prihvataju direktnije.
Bez obzira na to što ga redovno koriste, mladi ne doživljavaju AI kao nezamenljiv. Skoro 90 odsto ispitanika kaže da bi moglo bez njega što ukazuje na to da prva potpuno digitalna generacija možda već oseća zasićenje tehnologijom.
Njihove glavne brige nisu vezane za AI, već za neizvesnost, pritisak i izazove sa kojima se susreću u životu. Zato podatak da 69 odsto mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta ne govori o odbacivanju tehnologije, već o potrebi da se u digitalnoj svakodnevici sačuvaju originalnost, bliskost i kreativnost.
Rezultati istraživanja je i da je čak 58 odsto pripadnika generacije Z u Srbiji zabrinuto zbog sve tanje granice između stvarnog i AI sadržaja, u odnosu na regionalni prosek od 51 odsto.
Istovremeno, 59 odsto mladih kaže da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63 odsto navodi da im smeta kada se AI sadržaj predstavlja kao stvaran, bez jasne naznake.
Kako sadržaji nastali uz pomoć tehnologije postaju sve uverljiviji, mladima je sve važnije da znaju šta je stvarno, a i kome mogu da veruju.
„Za brendove je ovo važan signal: Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju. AI može da bude koristan alat, ali odnos sa ovom generacijom i dalje se gradi kroz razumevanje i iskrenost“, rekao je Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agencijama UM.
Istraživanje je sprovedeno u februaru 2026. godine, onjaln anketom na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih od 16 do 28 godina, kao i kroz fokus grupe u Beogradu. U Srbiji je anketirano 500 ispitanika, koliko i u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, dok je u Severnoj Makedoniji učestvovalo 300 mladih.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.