Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) će na samitu alijanse danas i sutra u Ankari insistirati da države članice ispune svoje obećanje o povećanju odbrambenih izdataka, ali je napredak neujednačen i taj napor već opterećuje neke nacionalne budžete, ocenila je agencije Rojters (Reuters).
Pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), 32 članice ovog vojnog pakta su se na prošlogodišnjem samitu složile da povećaju odbrambene izdatke na pet odsto svog Bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2035. godine, što je dvostruko više od kombinovanog nivoa evropskih država i Kanade 2025. godine.
Ali od tada su se pojavila dva tabora – jedan, predvođen Nemačkom i pretežno nordijskim i istočnoevropskim zemljama, pronašao je neophodan budžetski prostor za povećanje svojih izdataka – a drugi tabor obuhvata nekoliko glavnih igrača koji se bore da to urade.
NATO tvrdi da su njegove evropske članice, zajedno sa Kanadom, potrošile dodatnih 90 milijardi dolara na odbranu u realnom iznosu prošle godine u poređenju sa 2024, dok nastoje da povećaju svoje osnovne vojne izdatke na 3,5 odsto BDP-a do 2035. godine, plus dodatnih 1,5 odsto BDP-a za stavke vezane za bezbednost.
Pre samita, Rute je naglasio da postoji „velika posvećenost“ ispunjenju cilja od pet odsto na vreme.
Nemačka će iskoristiti promenu propisa kojima se izuzimaju izdaci za odbranu od strogih ograničenja duga kako bi udvostručila svoje izdatke na više od 200 milijardi evra do 2030. godine, prema nacrtu budžeta u čiji je uvid imao Rojters.
Poljska, Litvanija i Estonija, zemlje u kojima je percepcija ruske pretnje najjača već su na dobrom putu da ispune ove nove ciljeve, a Varšava je prošle godine izdvojila 4,3 odsto svog BDP-a za odbranu.
Na drugim mestima, ova inicijativa se suočava sa političkim i budžetskim preprekama.
Velika Britanija je prošle nedelje objavila nameru da poveća svoje vojne izdatke za 15 milijardi funti (20,01 milijardi dolara), što će delimično biti finansirano smanjenjem budžeta u drugim oblastima. Međutim, ispostavilo se da je trećina tog iznosa ostala nefinansirana, što je odmah predstavlja budžetski izazov za novog premijera.
Očekuje se da će italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia) na samitu saopštiti da će Rim, uprkos jednom od najviših nivoa duga u Evropi, povećati svoje vojne izdatke na 2,8 odsto BDP-a do kraja 2026. godine, što je 0,71 odsto više nego prošle godine.
Planovi koje je Francuska detaljno objasnila u aprilu povećali bi njene vojne izdatke na 2,5 odsto BDP-a do kraja decenije, u odnosu na trenutna oko dva odsto. Francuska pokušava da uskladi svoj ukupni deficit sa pravilima zone evra, ali će taj budžetski cilj teško postići sa približavanjem predsedničkih izbora sledeće godine.
Španska socijalistička vlada, sa svoje strane, ne deluje spremno da preispita svoje odbijanje da izdvoji više od 2,1 odsto BDP-a za odbranu, a novi resursi su namenjeni uglavnom da budu usmereni ka tehnologijama sa civilnim primenama.
S druge strane, zvaničnici NATO-a osporili su tvrdnju tri zemlje – Češke, Slovenije i Albanije – da su ispunile prethodni cilj Alijanse od dva odsto BDP-a i zatražili od njih da preispitaju i ponovo dostave svoje podatke o potrošnji.
Čak i ako evropsko javno mnjenje možda počinje da prihvata veće finansiranje vojske, neki posmatrači veruju da će dobavljači oružja morati da budu ubeđeni da će javni rashodi za odbranu ostati visoki pre nego što naprave neophodna ulaganja za povećanje svojih kapaciteta.
„Bila je era pre Trampa, a biće i era posle Trampa. Cilj od pet odstvo bi stoga mogao da se promeni“, ocenili su analitičari i dodali da su evropske kompanije za odbranu donekle skeptične u pogledu potrebe da zapravo povećaju svoja ulaganja kako bi povećale proizvodnju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.