Holandski muzej potvrdio da je dugo odbijana slika ipak Rembrantova

Slika koja je odavno odbačena kao potencijalno delo Rembranta van Rejna, sada je ipak priznata kao delo tog holandskog majstora zahvaljujući dvogodišnjem ispitivanju u Amsterdamu, gradu gde ju je tada 27-godišnji umetnik naslikao 1633. godine.

Holandski Nacionalni muzej umetnosti i istorije, Rajksmuzeum, saopštio je danas da je otkrio da je slika nazvana „Vizija Zaharije u hramu“ posle mukotrpne analize, uključujući visokotehnološko skeniranje, potvrđena kao delo Rembranta nastalo kada se preselio u Amsterdam.

Slika nije bila javno izložena decenijama pošto ju je 1961. godine kupio privatni kolekcionar, znajući da je godinu dana ranije bilo proglašeno da nije Rembrantova, piše u saopštenju muzeja.

Slika će od srede biti izložena među ostalim remek-delima u Rajksmuzeumu, gde je na dugoročnoj pozajmici.

Direktor Tako Dibits je rekao da taj muzej često dobija imejlove ljudi koji pitaju da li je neka slika koju poseduju možda delo tog majstora „Zlatnog doba“.

„Uvek se nadamo da ćemo naći nekog novog Rembranta, ali to se retko dešava“, rekao je direktor za Asošijejted pres i da je takvo otkriće „baš kao nalaženje igle u plastu sena“.

Vlasnik novopotvrđenog Rembrantovog dela, čije ime nije objavljeno, u početku je Muzej pitao samo da li je ta slika holandska.

„On zaista nije znao šta ima. A otkriće da je to Rembrant, neverovatno je doživeti“, rekao je Dibits.

Slika ilustruje biblijsku priču u kojoj prvosveštenika Zahariju posećuje arhanđeo Gavrilo, koji mu govori da će on i njegova žena imati sina: Jovana Krstitelja. Zaharijevo iznenađenje ističe svetlost koja najavljuje dolazak Gavrila, opisao je Muzej.

Detaljna studija tog dela, uključujući makro rendgenske fluorescentne snimke i poređenja s drugim delima istog umetnika, potvrdila je da ga je Rembrant naslikao, rekao je kustos muzeja za holandsko slikarstvo iz 17. veka, Džonatan Biker.

„Dakle, drvo koje je korišćeno za ploču na kojoj je naslikano, definitivno je sa drveta koje je posečeno pre 1633. godine što je datum napisan na slici“, rekao je on.

„Sve pigmente, boje na slici, Rembrant je koristio i na drugim slikama. A slojevi boje i način na koji ih je naslikao, to je takođe potpuno isto kao i u drugim Rembrantovim delima“, dodao je on.

To novoproglašeno delo velikog majstora svrstava se u ukupan opus od 350 poznatih Rembrantovih slika i budi nadu da ih možda ima još.

„Ne tražimo aktivno nove Rembrantove slike, ali mislim da nam ovo daje nadu – ne samo nama, već svima koji su zainteresovani za Rembranta“, rekao je Biker.