Hiljade ljudi u povorci Buenos Ajresom u znak sećanja na žrtve Videlinog režima

Hiljade ljudi su danas u povorci peošle kroz Buenos Ajres povodom 50 godina od vojnog puča 1976. godine u Argentini kojim je uspostavljena jedna od najkrvavijih diktatura u Latinskoj Americi, kada je na vlast došao Horhe Rafael Videla.

Procenjuje se da je za vreme Videlinog režima nestalo oko 30.000 ljudi – pripadnika levičarskih gerilskih pokreta, sindikalnih aktivista i studenata, po podacima organizacija za ljudska prava, dok zvanični podaci Argentine kažu da je nestalih bilo znatno manje, oko 8.000.

Organizacije za ljudska prava, sindikati, studentske grupe, društveni pokreti i političke organizacije pozvale su na demonstracije širom zemlje pod sloganom „Sećanje, istina i pravda“, govoreći o zločinima protiv čovečnosti počinjenim tokom Videline vladavine.

„Danas je poseban dan. Pridružila sam se protestu da se borim, i da se borim sa nadom“, rekla je šezdesetogodišnja Elsa Britos.

Predsednik Argentine Havijer Milej izjavio je da komemoracije treba da obuhvate i žrtve napada koje su izvršile gerilske grupe aktivne u to vreme.

On je danas citirao ruskog velemajstora u šahu i političkog aktivistu Garija Kasparova koji je izjavio da je „komunizam protiv ljudske prirode i može se održati samo totalitarnom represijom“.

U skladu sa tim stavom, kancelarija predsednika Argentine je objavila video „Dan sećanja za pravdu i punu istinu“, koji sadrži dva svedočanstva: jedno mlade žene koja je odvedena kao beba tokom diktature i koja je saznala ko je tek 2017. godine, i drugo, sina argentinskog pukovnika koga je otela gerilska grupa.

Među grupama koje su pozvale na današnji skup je i organizacija „Bake sa Plaze de Majo“, osnovana 1977. godine koja je radila na nalaženju dece odvedene tokom Videline diktature.

Procenjuje se da je 500 beba rođenih u zatočeništvu ilegalno odvedeno i usvojeno u porodicama vojnih oficira i drugih saradnika režima. Identifikovano je tek oko 140.

Nakon restauracije demokratije 1983. godine, država je preuzela odgovornost za krivično gonjenje odgovornih za zločine, ali je pokazala manju posvećenost nalaženju tela žrtava.

Rad na tome je otežavalo odbijanje vojske da iznese informacije o pogubljenjima.

Mileijev dolazak na vlast 2023. godine dodatno je iskomplikovao nalaženje tela žrtava jer je on, kao deo svog plana štednje, degradirao Sekretarijat za ljudska prava u Podsekretarijat, smanjio mu budžet i otpustio osoblje.

Tehnički timovi koji su radili na analizi arhiva su otpušteni, optuženi za političku pristrasnost i za sprovođenje onoga što je administracija predsednika Mileija opisala kao progon bivšeg vojnog osoblja.