Studentski protestni pokret već dve godine potresa Srbiju, a ovog vikenda pokušaće da preuzme vlast, piše danas britanski Gardijan i dodaje da se netipičnom kampanjom izaziva 12-godišnja vladavina vladajuće stranke u smelom demokratskom eksperimentu.
Studenti se, navodi list, nadaju da će Vučić pretrpeti poraz kakav je pretrpeo Viktor Orban u susednoj Mađarskoj pre šest meseci, pokrenuvši domino-efekat koji bi mogao da dovede do demokratskog preporoda u centralnoj Evropi.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja veoma se razlikuju, ali mnogi stručni posmatrači smatraju da je sasvim moguća neizvesna izborna trka, u kojoj nijedna strana nije spremna da poraz prihvati kao legitiman ishod. To povećava rizik od nemira i sukoba nakon izbora, ukazuje Gardijan.
List ističe da bi Studentska lista sa svojih 250 kandidata, da bi pobedila, morala da promeni ustaljene obrasce srpske politike i razbije Vučićevu kontrolu nad zemljom.
Autor opisuje da su volonteri s kojima je obilazao jedno od beogradskih naselja nailazili na izuzetno veliku podršku.
Osim nekoliko učtivih odbijanja na kućnom pragu, uz obrazloženje da ih politika ne zanima, ljudi su jedva čekali da iznesu svoje nezadovoljstvo.Većina je obećala da će glasati za njih, a veliki broj ponudio je i pomoć. Pojedini taksisti rekli su da će pomagati u prevozu birača do biračkih mesta, piše list.
Gardijan navodi da su građani kao najveći problem u društvu najčešće pominjali korupciju i dodaje da je na indeksu korupcije organizacije Transparensi internešnel (Transparency International), Srbija rangirana znatno lošije od svih suseda i, ako se izuzmu diktature u Belorusiji i Rusiji, najkorumpiranija je zemlja u Evropi.
Česte su i optužbe o vezama između SNS i organizovanog kriminala, a slogan Studentske liste direktno se suočava s tom široko rasprostranjenom percepcijom postavljajući pitanje „Srbija ili mafija?“ dok vlast odbacuje sve optužbe i zvanično tvrdi da se bori protiv organizovanog kriminala, piše list.
Brojni su propusti i u infrastrukturi, dodaje Gardijan i podseća da je studentske proteste pokrenulo urušavanje betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi i da uprkos dokazima koji su ukazivali na nestručno izvedene radove tokom rekonstrukcije, zvaničan uzrok nesreće do sada nije utvrđen, niti je bilo koji zvaničnik pozvan na odgovornost.
List piše da su se studenti u početku distancirali od opozicionih stranaka i izbegavali svaki oblik hijerarhije ili uobičajene strukture rukovođenja. To je delom bio ideološki izbor, a delom praktična odluka. SNS i državni mediji svoju vlast delom održavaju tako što diskredituju protivnike, dok je kolektivni pristup studenata pružao manje pojedinačnih meta za napade.
Gardijan prenosi rezultate istraživanja koje su u julu objavili Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Univerzitet Stanford p kojem studenti uživaju znatno veću podršku (45 odsto) od SNS (36 odsto). Međutim, istraživanje je sprovedeno mnogo pre nego što je Vučić 27. septembra najavio ostavku i njegova izborna mašinerija počela da radi punom parom. Druga, novija istraživanja domaćih agencija pokazuju da SNS vodi, mada opozicija smatra da su agencije koje su ih sprovele naklonjene vlastima, dodaje list.
Gardijan ocenjuje da i sam Vučić pokazuje da političku pretnju shvata dovoljno ozbiljno da se lično uključi u kampanju.
U avgustu je imao 129 televizijskih gostovanja uživo, više od četiri puta više nego prethodnog meseca. Pošto nije uspeo da slomi studentski pokret silom, izazivanjem podela ili diskreditacijom, Vučić se odlučio na rizičan potez. Najavio je ostavku na mesto predsednika i raspisao vanredne izbore, očigledno se nadajući da će studente zateći nespremne. Oni su, međutim, odgovorili improvizovanjem demokratskog eksperimenta.
Gardijan navodi da su kandidate za 250 mesta uglavnom predlagali fakulteti i da je među njima je više od 160 doktora nauka, ali i manji broj poljoprivrednika i predstavnika drugih profesija. Svaki kandidat morao je da dobije odobrenje na plenarnim sednicama studentskog pokreta.
Program liste takođe je utvrđen na plenumima, zbog čega su sporna pitanja, posebno spoljna politika, potisnuta u drugi plan. Odluka o budućem članstvu u EU prepuštena je referendumu, dok se Kosovo i dalje smatra sastavnim delom Srbije, piše list.
Navodeći da se Studentska lista suočava se s političkim monolitom SNS, koji je na vlasti 14 godina i kontroliše državni aparat Gardijan dodaje da su studenti pokušali da zaobiđu dominaciju vlasti nad medijima kampanjom „od vrata do vrata“ i slanjem aktivista „u svako selo“.
Ishod izbora mogao bi da zavisi od toga da li će ti studentski izaslanici uspeti da promene stavove birača na selu, ocenjuje Gardijan
List piše i da se u slučaju neizvesne izborne trke, očekuje da će ulogu odigrati i drugi faktori i da bi stranke nacionalnih manjina koje predstavljaju etničke Mađare, Bošnjake i Albance mogle da postanu ključne za formiranje vlasti.
Gardijan navodi i da Studentska lista planira da u nedelju angažuje do sada neviđen broj opozicionih posmatrača kako bi se sprečile izborne manipulace poput kupovine glasova, zastrašivanja birača i ubacivanja dodatnih listića u glasačke kutije. ali bi to, s druge strane, moglo da poveća rizik od sukoba na dan izbora.
Gardijan prenosi i procene iz diplomatskih krugova da bi Vučićevi planovi da naredne godine organizuje veliki međunarodni događaj, EXPO 2027, mogli da ograniče nasilje.
Ako mu opstanak na vlasti bude ugrožen, Vučić ima i mogućnost da izdejstvuje ponovljena prebrojavanja glasova, nadajući se da će zamah studentskog pokreta vremenom splasnuti ali, ističe Gardijan studentski pokret je odlučan da to ne dozvoli i poslednjih nedelja usredsredio je pripreme na strategiju delovanja na ulicama nakon izbora, kako bi odbranio eventualnu pobedu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.