Freedom House: Srbija više nije slobodna na internetu, pala u kategoriju delimično slobodnih zemalja zbog hapšenja aktivista

U novom izveštaju organizacije Fridom haus o slobodi na internetu, Srbija je označena kao delimično slobodna zemlja, što predstavlja pad u odnosu na prošlu godinu, kada je bila u kategoriji slobodnih zemalja.

Do promene statusa, odnosno smanjenja slobode na internetu u Srbiji, doveo je odgovor vlasti na višemesečne proteste predvođene studentima, navodi Fridom haus u izveštaju „Sloboda na internetu 2025: Neizvesna budućnost za globalnu mrežu“.

Kada su ljudi izašli na ulice širom zemlje, zahtevajući pravdu i transparentnost posle smrtonosnog pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, vlasti su hapsile pojedince koji su na društvenim mrežama podržali proteste i koristile su „selebrajt“ tehnologiju za pretraživanje telefona novinara i aktivista, navodi se.

„Vlasti su hapsile korisnike društvenih mreža, uključujući studente, zbog sadržaja vezanog za demonstracije, a onlajn novinari koji su pokušali da izveštavaju o tome suočili su se sa povećanim nasiljem i uznemiravanjem, i na internetu i uživo“, piše u izveštaju koji obuhvata period od 1. juna 2024. do 31. maja 2025. godine.

Nastavljen je nadzor aktivista i novinara uz pomoć špijunskog softvera, a medijske kuće su se suočile sa brojnim strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP), dodaje organizacija sa sedištem u Vašingtonu.

Srbija je dobila ocenu 67 od 100, na skali na kojoj je 100 najbolji rezultat.

Od suseda Srbije rangirana je jedino Mađarska, koja se takođe nalazi u kategoriji delimično slobodnih zemalja, sa ocenom 69 od 100.

U svetu je, prema navodima Fridom hausa, zabeležen pad slobode na internetu 15. godinu zaredom, a u onlajn prostoru je više manipulacija nego ikad.

Od 72 ocenjene zemlje, uslovi su pogoršani u 28, dok je 17 zemalja zabeležilo napredak.

Kontrola nad onlajn informacijama postala je ključni alat za autoritarne lidere koji žele da učvrste vlast, navodi se u izveštaju.

Vlasti Egipta, Pakistana, Rusije, Turske i Venecuele, zemalja u kojima su u prethodnih 15 godina zabeležena najoštrija nazadovanja, intenzivirale su kontrolu nad onlajn okruženjem kao odgovor na otpore njihovoj vladavini.

Te vlasti su proširile ograničenja sadržaja, pojačale nadzor elektronskih komunikacija i nametnule strože kazne za one koji na internetu izražavaju neslaganje, posebno tokom protesta i izbora.

U Keniji je zabeležen najveći pad u odnosu na prethodnu godinu, a Bangladeš je ostvario najveći napredak. Kina i Mjanmar su i dalje najlošije rangirani, a Island je zadržao prvo mesto na listi, kao najslobodnije onlajn okruženje.

Uz pogoršanja u autoritarnim državama, izveštaj je pokazao i zabrinjavajuće tendencije u slobodnijim onlajn okruženjima.

U kategoriji slobodnih je 18 zemalja, od kojih je u polovini zabeležen pad po slobodi na internetu u posmatranom periodu. Među tih 18 zemalja, Gruzija je zabeležila najveći pad, a slede je Nemačka i SAD. Samo dve zemlje iz te kategorije su zabeležile poboljšanja.