Fon Bekerat: Izveštaj EK putokaz Srbiji kako da se ubrzaju reforme

Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je danas o godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku na putu ka EU da on treba da „pruži putokaz“ kako da se ubrzaju reforme, i da pritom ukaže na potrebe u kojima je potrebno više refromi i na one gde je ostvaren dobar napredak.

„Cilj nije da se napravi spisak kritika Srbiji i ponovio bih ono što uvek kažem, da ove reforme ne treba da se sprovode zbog Brisela već treba da bi unapredile svakodnevni život običnih građana“, rekao je Fon Bekerat u razgovoru za Radio-televiziju Srbije (RTS).

U kratkom sumiranju izveštaja rekao je da on konstatuje da je bilo određenih pozitivinih dešavanja kao što su nedavni događaji oko REM-a i zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ali da je opšta slika da je došlo do značajnog usporenja reformi i da Srbija treba brže i više reformi da sprovede u različitim oblastima.

„Posebno se naglašava ona oblast koju mi zovemo osnove, a to su vladavina prava izborni okvir, demokratske institucije, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, ljudska prava i tako dalje“, rekao je fon Bekerat.

U izveštaju, rekao je, ističe se važnost da se promene komunikacija o Evropskoj uniji i da se prekine sa anti EU retorikom koja se čuje i od nekih visokih zvaničnika, zatim da Srbija i Kosovo sprovode sporazum o putu ka normalizaciji poptisan 2023. godine i da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Sa pozitivne strane naveo je da Komisija ponavlja da je klaster tri tehnički spreman za otvaranje, te da je sada na zemljama članicama da donesu odluku.

Ambasador EU rekao je da ga je najviše razočaralo u Srbiji od kada je došao pre tri meseca retorika koja se koristi po pitanju EU.

„Nemam problem sa tim da ljudi kritikuju EU, ona nije savršena i ponekad vredi da bude kritikovana i rado ću braniti to što mislim da budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji, ali ono što ne mogu da prihvatim su dezinformacije koje se koriste protiv EU“, rekao je on.

Dao je dva primera, izveštaj ruske spoljnobaveštajne službe u kome se kako je rekao laže da zemlje EU planiraju da završe obojenu revoluciju 1. novembra koji je većina medija prenela, a drugi je da je većina medija prenela da je EU donela odluki da se prekine tranzit gasa za Srbiju, što je netačno.

„Ono što mi očekujemo jeste da se vlasti pozabave dezinoformacijama ali imaju i odgovornost da saoptšavaju pozitivne aspekte i koristi članstva u Evrppskoj uniji i procesa pristupanja“, rekao je on.

Anti EU retorika je loša za imidž EU u Srbiji ali i za imidž Srbije u EU, i da to mora da se promeni.

Rekao je da je kratkoročno vema važno da se se pogleda izborni okvir i da se primene preporuke ODIHR-a  nakon poslednjih parlamentarnih izhbora, takođe da se uspostavi poverenje i da se osigura da volja naroda bude ispoštovana.

Izrazio je nadu da će Srbija moći da završi i usvoji zakon o jedinstvenom biračkom spisku, i zatim, što je kako je dodao najvažnije, i da sprovede taj zadatk da konstituiše komisuji i da obezbedi da ona radi na inkluzivan i transparentan način.

Pohvalio je što su vlasti radile zajedno sa civilnim društvom i opozicijom da usvoje taj zakon i izrazio nadu da će ga i sprovesti.

Ukazao je da se u izveštaju kaže da je došlo do nazadovanja kada je reč o slobodi izražavanja i da postoje brojni izazovi kada je reč o slobodi medija u Srbiji, što kako je dodao „sve mora da se reši“.

Kao prvi važan korak bio bi da se izabere novi savet REM-a i da se tu video pozitivan trend gde su vlasti radile zajedno sa civilnim društvom i opozicijom. Ponovio je da je i za ovu reformu ključna implementacija.

„Komisija i ja iznova i iznova naglašavamo važnost da mediji, a naročito javni servisi rade u interesu građana ali isto tako je važna zaštita novinara i da se stvori podsticajno okruženje za medije“, rekao je ambasador fon Bekerat.

Ukazao je da je važno da se osigura da visoki zvaničnici i nosioci javnih funkcija ne prete i ne koriste agresivan jezik protiv novinara i ocenio da tu ima „dosta toga što treba da se uradi“ali se takođe konstatuje da Srbija mora da se udruži da mora da psotoji inkluzivan dijalog da se stvori prostor u kome je moguć kompromis, te da je ključni preduslov za to da se spusti retorika.

Kao dobar primer dao je izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića uoči komemoracije tragedije 1. novembra.

„Takođe moramo da shvatimo da brojne reforme Evropske unije su zapravo isti oni zahtevi koji traže i sami građani, suszbijanje korupcije, vladavina prava, sloboda medija, i zato mi verujemo da možemo da iskoristimo neke od ovih reformi EU da stvorimo veće poverenje u društvu“, rekao je fon Bekerat.

Izrazio je mišljenje da su Savet REM-a i birački spisak dva dobra primera gde je EU uspela dobro da radi sa vladom i icivlinim društvom i opozicijom te da na isti tako inkluzivan način može da radi i u drugim važnim reformama.

Govoreći o mogućnosti otvaranja klastera tri, rekao je da je komisija ponovo zaključila da su sprovedeni tehnički uslovi i da je sada na državama članicama da donesu odluke na osnovu toga kako je Srbija sprovela reforme u osnovama, vladavini prava, kao i o usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom poltiikom, dijalogom Beograda i Prištine kao i energetskom razdvajanju.

„Znamo da je Srbija posvećena postizanju napretka, a kada je reč o prilikama da se otvori klaster tri mislim da sprovođenje saveta REM-a i jedinstvenog biračkog spiska da su to dva važna koraka na putu i sada je na državama članicama da ocene koliko daleko je Srbija otišla i po pitanju drugih stvari koje sam pomenuo“, rekao je on.

Upitan koliko je blizu ili daleko Srbija pristupanju EU citirao je predsednicu Evrpske komisije Ursulu fon der Lajen koja je rekla da sa snažnim reformama i uz dovoljno političke volje sve zemlje kandidati mogu da iskoriste trenutni zamah kada je reč o proširenju.