Evropski pokret u Srbiji izrazio je zabrinutost povodom izostanka Srbije sa samita EU-Zapadni Balkan i takvu odluku smatraju politički pogrešnom, štetnom i dugoročno kontraproduktivnom.
„Jer dodatno slabi kredibilitet Srbije u procesu evropskih integracija i udaljava je od demokratskih vrednosti uređenog društva i time direktno nanosi štetu interesima zemlje i dobrobiti njenih građana“, saopštili su.
Srbija u Briselu na tom sastanku lidera EU i njenih članica i država Zapadnog Balkana prvi put nakon 14 godina nije imala predstavnika, a to je dva dana ranije najavio predsednik Aleksandar Vučić.
„Ovakva odluka potvrđuje dugogodišnji kolaps aktuelne politike pristupanja Evropskoj uniji, koja se u praksi zasnivala na simuliranju reformi, kontinuiranom odlaganju donošenja ključnih strateških odluka i sistematskom potkopavanju temeljnih vrednosti na kojima Evropska unija počiva“, navode iz EPuS-a.
Srbija se danas objektivno nalazi dalje od članstva u EU nego u trenutku otvaranja pregovora 2014. godine, dok je pristupni proces de facto suspendovan već četiri godine, navodi se u saopštenju pokreta.
„Vlasti u Srbiji su dobro upoznate sa činjenicom da se kriterijumi za članstvo u Evropskoj uniji u oblasti vladavine prava, demokratskih institucija, slobode medija, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala nisu menjali od početka pregovora. Uprkos tome, javnost se godinama dovodi u zabludu tvrdnjama o ‘novim zahtevima’, dok se upravo u tim oblastima beleži stagnacija i nazadovanje, na šta jasno ukazuju godišnji izveštaji Evropske komisije i rezolucije Evropskog parlamenta“, piše u saopštenju.
POVEZANE VESTI:
Dodaje se da nepostojanje slobodnih i fer izbora, najviši stepen korupcije u poslednjih 13 godina, zabrinjavajuće veze pojedinih nosilaca javnih funkcija sa organizovanim kriminalom, represija i prekomerna upotreba sile prema građanima koji mirno zahtevaju odgovornost institucija i vladavinu prava, kao i sistemski pritisci na medije, pravosuđe, univerzitete, obrazovni sistem i civilno društvo, nisu kompatibilni sa vrednosnim i pravnim okvirom Evropske unije.
Navodi se da je od 2022. godine usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postalo centralno pitanje strateškog opredeljenja, na kome Evropska unija insistira već četiri godine, a vlasti u Srbiji ga kontinuirano izbegavaju.
„Posledice ovakvih politika su već vidljive – Crna Gora i Albanija ostvaruju napredak ka članstvu, dok Srbija ostaje na marginama evropskog procesa“, dodaje se.
U tom kontekstu, konstatuje se da se odluka da Srbija ne učestvuje na Samitu EU-Zapadni Balkan ne može tumačiti kao izraz principijelnosti ili „stvarne posvećenosti evropskom putu zasnovanom na zaslugama“, već kao signal političkog povlačenja i izbegavanja odgovornosti za dugogodišnje zaostajanje u procesu evropskih integracija.
Dodaje se da je samit u Briselu bio prilika za otvoren dijalog o stanju pregovora, reformama, regionalnoj saradnji i zajedničkim izazovima.
Upozorava se da su odbijanjem učešća, vlasti u Srbiji svesno propustile mogućnost da se ključna pitanja (vladavina prava, demokratski standardi, ekonomska konkurentnost i evropska perspektiva regiona) razmatraju na najvišem nivou.
Posebno imajući u vidu učešće državnog vrha na Paradi pobede u Moskvi 9. maja i u Pekingu 2. septembra ove godine, izostanak sa samita o proširenju dodatno učvršćuje percepciju povlačenja Srbije iz procesa pristupanja Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju.
Evropski pokret u Srbiji smatra da je krajnje vreme za jasno imenovanje političke odgovornosti za krizu u kojoj se zemlja nalazi i za uspostavljanje funkcionalne demokratije u skladu sa evropskim vrednostima, u interesu građana Srbije i njene budućnosti u Evropskoj uniji.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.